Homoljski med Miladinović

Prirodni med sa Homoljskih planina kao hrana i lek 065 / 89 45 789

Archive for the tag “zdravlje”

Lekari ostaju u čudu: Tri kašike ove smese dnevno, bomba za krvnu sliku! (RECEPT)

Kod krvne slike nije važan samo broj crvenih krvnih zrnaca, već i nivo hemoglobina. Ukoliko je hemoglobin na niskom nivou, doći će do smanjenog prenosa kiseonika, a to će na kraju uzrokovati anemiju.

Narodna medicina nudi veliki broj različitih, prirodnih i efikasnih recepata kojima se postiže povećanje hemoglobina u krvi. Za ostvarivanje ovog rezultata treba se koncentrisati na one recepte koji uključuju sastojke bogate vitaminima.Zato vam u nastavku teksta predstavljamo recept za pripremanje prirodnog eliksira koji primetno povećava broj eritrocita i pozitivno se odražava na celokupnu krvnu sliku.Nemojte odlagati pripremanje ovog prirodnog leka. Prijaće vam njegov ukus, kao i neizostavni pozitivni učinak na zdravlje.Sastojci: 200 ml meda, 200 g oraha, 200 g suvog grožđa, 200 ml soka od šargarepe, 200 ml soka od cvekle i 2 limuna.

cropped-untitled-161.jpg

Priprema: Operite limun, presecite ih na pola i iz svake polovine uklonite semenke. Sameljite ih zajedno sa korom, osim ukoliko je limun prskan, a zatim tu masu stavite u staklenu teglu od jednog litra. Zatim dodajte med, sok od cvekle i šargarepe i sve dobro izmešajte. Potom dodajte mlevene ili sitno seckane orahe i suvo grožđe i ponovo promešajte.

Navedena količina sastojaka će vam obezbediti jedan kilogram ukusne i zdrave smese. Pripremljeni eliksir čuvajte u tegli u frižideru.

Uzimajte po jednu kašiku ove smese pre svakog obroka, tri puta dnevno. Još jedna dobra strana ovog leka jeste to što nema neželjenih efekata.

Bićete puni energije, a nakon dvonedeljnog korišćenja, proverite svoju krvnu sliku – sigurno ćete biti pozitivno iznenađeni.

Podelite ovaj recept sa svima, čak i sa svojim lekarom!

Read more…

Med u saću

3275965876260

Med u saću je ukusniji od tečnog meda jer ima nakiseo ukus od sačuvanih organskih kiselina u saću. Ostaju očuvana i etarska ulja biljaka sa kojih pčele sakupljaju nektar pa mu je i aroma bogatija i intenzivnija.

Med u saću je izvanredan proizvod, koga zbog zvoje lekovitosti preporučuju ne samo pčelari nego i lekari, farmaceuti, fitoterapeuti.Med u saću je proizvod koji je po ceni dosta iznad običnog meda, a sve to zbog sastava i načina proizvodnje koji garantuje kvalitet proizvoda.
Proizvodnja meda u saću zahteva više posla, znanja i izuzetno jaka pčelarska društva, pa je samim tim i cena ovog proizvoda nešto veća u odnosu na vrcani med. Med u saću vodi poreklo iz okvira košnice u kome nije bilo izvođenja legla. Okviri se vade iz košnice i saće koje je puno meda se seče u parčad željene veličine. Tako odsečena parčad se stavlja direktno u staklene tegle i punivrcanim medom koji sporo kristalizuje (bagremov npr). Čist bagremov med koji sporo kristalizuje odlično služi za ovu svrhu. Za ovakav proizvod se bira med najboljeg kvaliteta, bez čestica polena, drugih stanih čestica, odličnog ukusa i bez znakova fermentacije.
Osobe koje stalno koriste med u saću u svojoj ishrani retko su sklone prehladama, retko imaju infekcije. Žvakanje saća jača imunitet disajnog trakta koji traje najmanje četiri godine. Žvakanjem  voska sa medom u naš organizam unosimo biološki vredne materije koje se u njemu nalaze, na primed vitamin A.Doprinosi se takođe i dezinfekciji usne duplje, smanjuje se pojava karijesa, čiste se zubi. Delotvorno je i protiv naslaga kamenca i za saniranje upaljenih desni. Read more…

Neograničen rok trajanja meda – naučno objašnjenje

1933844604067Moderni arheolozi često su pri svojim iskopavanjima egipatskih grobnica nailazili na neobične “artefakte”: posude s medom starim hiljade godina, ali još uvijek očuvanim.

Tokom godina arheoloških iskapanja nailazili su i na druge namirnice poput soli, šećera i suve riže, koje takođe imaju neodređen rok trajanja, ali postoji nešto što omogućuje medu da se održi u potpuno jestivom stanju. Navodno, možete zagrabiti u med star hiljadu godina i uživati u njemu kao da je star samo jedan dan. Dugovečnošću med ne gubi svoja svojstva, posebno ona lekovita, što ga čini potpuno drugačijim od ostalih namirnica.

Što zapravo med čini tako posebnom namirnicom?

Odgovor je kompleksan poput njegovog ukusa jer nema izvora hrane bez roka trajanja, a da nije uključen čitav niz faktora koji zajedno deluju u savršenom skladu.

U prirodnom stanju med sadrži vrlo malo vode. Amina Harris iz Centra za med i oprašivanje pri institutu Robert Mondavi, sveučilišta California objašnjava: “U prirodnoj formi med je izuzetno male vlažnosti. Veoma mali broj bakterija i mikroorganizama može preživjeti u tako negostoljubivu okruženju, što je značajno za dugovječnost meda.” Da bi se med pokvario u njega treba dospjeti nešto izvana, ali nijedan organizam u medu ne može preživjeti dovoljno dugo da ga uspije pokvariti.

Med prirodno ima visoki stepen kiselosti. “Njegov Ph je približno od 3 do 4,5 i ta kiselost ubit će gotovo sve što bi u njemu moglo rasti”, objašnjava Harris. Stoga bakterije i svi drugi organizmi svoje stanište moraju tražiti negdje drugdje jer je očekivani životni vijek u medu jednostavno prekratak.

Med, međutim, nije jedini izvor hrane sa takvim osobinama. Na primer, melasa koja nastaje kao nusproizvod pri procesu proizvodnje šećera, također ima slične karakteristike, ali se ipak može pokvariti.

Zašto se onda jedan proizvod kvari, a drugi može trajati večno? Tu u priču ulaze pčele.

“Pčele su čarobne”, šali se Harris. U pitanju je ipak posebna alhemija u medu. Nektar – prvo što pčele prikupljaju kako bi napravile med, prirodno sadrži visok postotak vode – od 60 d0 80%. Tokom procesa pravljenja meda pčele većinu vlage isušuju mahanjem svojih krila. Hemijski sastav želuca kod pčela igra još jednu važnu ulogu u otpornosti meda na kvarenje. Pčele u želucu imaju enzim glukoza oksidaza. Kad pčele izbace nektar iz usta u saće, enzimi se mešaju s nektarom i nastaju dva nusprodukta: glukozna kiselina i vodikov peroksid. “Vodikov peroksid je još jedna stvar koja radi protiv svega lošeg što bi se moglo razviti u medu”, objašnjava Harris.

To je razlog zašto se med već stolećima koristi kao lek. Vodonikov peroksid stvara savršenu barijeru protiv inficiranja rana. Najranija upotreba meda u medicini zabilježena je na sumerskim glinenim pločicama – 30% njihovih recepata sadržavalo je med. Stari Egipćani koristili su ga redovito u medicinske svrhe, praveći obloge za rane, opekotine ili porezotine.
Količina vodikovog peroksida u medu je upravo ono što nam je potrebno. Ima je taman toliko malo da deluje isceljujuće, stoga stavljanje meda na otvorene rane nije samo u domenu narodne medicine. Jedna medicinska kompanija već deceniju proizvodi zavoje s medom koji se koriste u bolnicama širom sveta.

Kupite li teglu meda u supermarketu dobit ćete med koji je obrađen kako ne bi došlo do kristalizacije, stoga taj med nikad neće menjati izgled. Iz njega su zagreavanjem i filtracijom odstranjene sve čestice koje bi omogućile kristalizaciju. Kupite li ga od malih dobavljača u njemu će biti različitih čestica- od polena do enzima, i zbog njihove prisutnosti med se može kristalizirati, ali to definitivno ne znači da je time izgubio i svoja svojstva,već je potvrda da se radi o pravom medu !!!  Read more…

Post Navigation

%d bloggers like this: