Homoljski med Miladinović

Prirodni med sa Homoljskih planina kao hrana i lek 065 / 89 45 789

Archive for the tag “prirodni med”

Bagremov med može pomoći u lečenju Alchhajmerove bolesti i raka

Reklama 1Potencijalne biološke aktivnosti bagremovog meda

Nedavni napredak u istraživanju funkcionalne hrane( Funkcionalna hrana je ona hrana čije biološke karakteristike pozitivno utiču na naše zdravlje i na pojedine telesne funkcije) sve više postaju područje od velikog interesa, jer ova vrsta hrane utiče na ljudsko zdravlje i aktivnosti. Funkcionalna hrana je vrsta hrane koja unapređuje zdravu kulturu ishrane i mogućnosti prevencije bolesti unosom namirnica sa povećanom hranjljivom vrednosti,a med spada u takvu vrstu namirnica.

Bagremov med potiče od nektara sa cveta istoimenog drveta koji sakupljaju mednonosne pčele i prerađuju  u košnici pa mu otuda potiče i ime. Ovaj pregled se fokusira na potencijalne biološke aktivnosti Bagremovog meda koji uključuje kvalitet, antioksidativno dejstvo, imuno-neuromodulatorno dejstvo, antiproliferativnih i neuroloških svojstava u in vitro i in vivo nivoima.

Na osnovu našeg pregleda, Bagremov med je uzevši u obzir različita istraživanja – visoke čistoće, sadrži neke od bitnih bioaktivnih spojeva u rasponu od vitamina, fenola, flavonoida i masnih kiselina. 

Bagremov med je veoma hranlljiva namirnica  sa jakim anti-oksidantivnim dejstvom  i ima velike imuno-neuromodulatorne potencijale pa se stoga može smatrati potencijalnim kandidatom za prevenciju i lečenje od raka.

Neurološki, može se smatrati kao održivo terapeutsko sredstvo u upravljanju Alzheimerovom bolesti.

Frontiers in Bioscience: A virtual library of medicine

 

Advertisements

Med kao antibiotik budućnosti

Banderola 3

Homoljski med iz pčelarskog gazdinstva Miladinović

Nema baš mnogo vrsta alkoholnog pića starijeg od medovine, “pića Bogova” kako su je nazivali i još je nazivaju. To su piće pile i Maje i stari Egipćani te su verovali kako ima mnoga lekovita svojstva.

Organizacija naučnika u Švedskoj tvrdi kako medovina, piće proizvedeno od meda, pomaže ljudskom organizmu u borbi protiv otpornsoti na antibiotike.

Nakon što je nakon hiljada godina dominirala kao fermatisani napitak, pomalo je s vremenom “izašla iz mode” kao i to da može izlečiti brojne tegobe ljudskog organizma. Prema najnovijim naučnim analizama svojstava meda ,postavlja se pianje da li su drevne civilizacije verujući u čudesnu moć meda i medovine bile na tragu nečeg velikog?

Povratak meda i proizvoda od meda na velika vrata

Naučnici su Tobias Olofsson i Alejandra Vasquez naime još 2005. godine otkrili kako pčela ima mlečnu kiselinu koja pomješana s medom koji proizvede iz nektara može pomoći izlječenju hroničnih do tada gotovo neizlječivih rana.

Med je čista medicina

Tobias Olofsson i Alejandra Vasquez napisali su jedan od kako sami tvrde njihovih najboljih članaka (vidi sliku) koji je ikad objavljen a zove se “Med čista medicina“!

Pitate se da li med iz trgovine može poslužiti u te svrhe? Pa naravno da ne, jer industrijski način punjenja meda pod visokim pritiscima, na visokim temperaturama i koji prolazi kroz brojne mikrofiltere kako bi kupcima izgledao “lepo i čisto” nema baš ništa od onog što bi vam u takvim slučajevima bilo od pomoći. Eventualno time možete zasladiti čaj ili neki drugi napitak. Isto tako kao i sa industrijskim šećerom, nema razlike.

Dakle zaboli li vas recimo grlo med od nekih “velikih igrača”vam u tome neće pomoći, bar tako smatraju Tobias Olofsson i Alejandra Vasquez,  isto kao ni industrijski šećer otopljen u vodi, naime u tom proizvodu nazovimo ga recimo “med” uništena je sva korisna flora koju su pčele pokupile iz prirode uključivši i pčelinje supstance koju su im dodale u preradi iz nektara u med.

Dakle samo prirodan med sa ekoliški čiste i nezegađene sredine,proizveden po dobroj pčlelarskoj praksi koja podrazumeva da su strogo zabranjeni upotreba šećera,antibiotika i bilo kakve hemije u košnici – može koristiti našem organizmu. Čist i prirodan med postao je nezaobilazan u preventivi svih zapadoevropskih zemalja.Lekari su već odavno med uvrstili u obaveznu hranu svakog rekovalescenta i zdravog čoveka kao preventive. Srbija je privilegovana jer ima najkvalitetniji med u Evropi koji je po svom sastavu i svojstvima ravan sa Manuka medom sa Novog Zelanda koji je postao pravi hit u celom svetu.

Činjenice o medu koje morate znati

Iva na pčelinjaku

Iva na pčelinjaku

Čarobna supstanca ,za dug i srećan život…

  •  Med nema rok trajanja i ne može se pokvariti
  • Med se mora koristiti svakodnevno da bi imao pun efekat na opšte stanje organizma.
  • Prirodni med kristališe ! Bagremov sporije ( i po nekoliko godina) ,ostale vrste brže !
  • Med je najbolje koristiti otapanjem u ustima i u mlakom čaju,mleku ili drugom napitku.
  • Preporučena dnevna količina za odrasle je 150 grama ,decu do 100 grama dnevno.
  • Med je najbolje koristiti na prazan stomak ,30 minuta pre jela.
  • Najstariji nalaz o korisnosti meda datira pre 15 000 godina .
  • Med sadrži preko 180 različitih sastojaka.
  • Med predstavlja veliki izvor energije,vitamina,minerala,niza organskih kiselina i enzima.
  • Med deluje protiv bakterija i gljivica,jača otpornost i čisti krv.
  • Med je dijetalna supstanca
  • Postoje poliflorne (livadski) i monoflorne(bagrem) vrste meda i svaka je korisna na svoj način.
  • Med nikada ne držati na velikom izvoru svetlosti i toplote, tada gubi deo korisnih svojstava.
  • Med se koristi i za spoljnu upotrebu (kod zaceljivanja rana i opekotina).
  •  Med mogu da koriste ljudi svih starosnih dobi .
  • Med mogu jesti i dijabetičari uz strogu kontrolu lekara sa prethodnom konsultacijom.
  • Broj ljudi allergčnih na med je zanemariv. Medom se leče alergije !
  • Postoji bezbroj kombinacija meda sa lekovitim biljem.Med je neizbežan sastojak !
  • Medom su pčelari mlavskog i homoljskog kraja plaćali danak turcima.
  • Pčele su jedini insekti na svetu čije proizvode mogu jesti ljudi.
  • U Srbiji se proizvodi najkvalitetniji med u Evropi.To potvrđuje visoka cena koju postiže širom sveta i velika potražnja u zemljama EU koje imaju visoke standarde kvaliteta.
  • Ispravnost kvaliteta meda možete obaviti u Nacinalnoj referentnoj laboratoriji (Beograd),Naučnom institutu za veterinarstvo(Novi Sad) i mnogim drugim akreditovanim ustanovama.

BOJE MEDA

Homoljski med Miladinović

Homoljski med Miladinović

За мерење боје меда се користи на међународном нивоу фунта грејдер, чији обим је 0-140 мм од најјасније до најтамније. Боја се мери у течном меду, односно ако је кристализован, да би се мерење обавило мед  се мора претходно безбедно декристализовати на температури до 40 степени .

Боја меда углавном зависи од врсте меда, то јест од нектара који пчеле сакупљају а који може бити од разних врста медоносног биља.Такође веома је битно знати да боја меда зависи и од старости саћа(саће у коме се складишти мед за људску исхрану мора бити девичанско и незагађено) ,као и да се боја меда мења у случају прегревања меда код пчелара који врше мешање различитих сорти меда или који декристалишу велике количине меда на непрописно високим температурама.

Палета боја Српског меда је разнолика и иде од „водено беле“ па до сасвим црне боје у зависности од пре свега нектара који су пчеле унеле.

Тако на пример,Багремов мед,произведен у Србији  који је најпопуларнији широм света и постиже навишу цену од свих сорти меда код нас и у региону има ту такозвану „водено белу“ или благо жуту боју  и веома дуго остаје у течном стању.

Ливадски мед који је познат по своким лековитим својствима јер пчеле су најбољи апотекари (непогрешиво посећују само најлековитије биљке ничим загађене) има жуту боју  а може бити и  до тамно браон боје а и тамније када је помешан са шумским медом у већој мери и у завсиности које биљке у датом тренутку пчеле више посећују и познато је да ова врста меда брже кристалише али и да се лако враћа у течно стање загревањем на 40 степени без икаквих последица.

Шумски мед је изразито тамне боје али га чистог кдо нас има све мање тако да се поједини несавесни пчелари служе разним триковима да „обоје“ свој мед јер шумски мед  који иначе није тражен у иностранству ,код нас постиже изузетно виоску цену у продаји на мало.

Велики увозници српског меда воле што је наш мед увек јасне боје која одређује врсту јер касније користе наш  меда да оплемене свој мед  и самим тим да постигну већу цену код својих потрошача.

Боја мм фунта
Вода Бела (бела вода) 0 до 7,9
Екстра Бела (бела екстра) 8 до 16.4
Бела (бела) 16.4 33.9
Ектра Лигхт Амбер (Амбер ултра-јасно) 34 до 49,9
Лигхт Амбер (жуто светло) 50 до 84.9
Амбер (Амбер) 113.9 85
Дарк (тамна) 114-140

ТАБЕЛА МЕРНИХ ВРЕДНОСТИ БОЈЕ МЕДА

Bagrem: Medonosna i lekovita biljka

1Bagrem – Robinia pseudoacacia, potiče iz istočnog dela Severne Amerike, odakle je početkom 17. veka prenesen u Evropu. Invazivna je vrsta i nije probirač zemljišta, mada mu više pogoduju peskovita i rastresita zemljišta. Kod nas se najviše odomaćio na ravnim, peskovitim i umereno vlažnim terenima, uz puteve i međe.

Zbog svog moćnog i gusto razgranatog korenja, sadi se za pošumljavanje goleti, za stabilizaciju peska i terena izloženih bujicama. Biljke bagrema vrlo brzo rastu (do 25 metara visine) i daju visok prirast kvalitetnog drveta, koje može da gori čak i kad je sirovo. Sadi se mnogo i kao važna medonosna biljka.

Za lek se koriste cvet, mlada kora i mlad list. Stara kora je otrovna zbog toksalbumina robina, a otrovan je i stari list i sirove semenke. Mlada kora se skida samo sa mladih grana u maju i septembru i suši na suncu ili toplom vazduhu. Cvet se suši na promajnom mestu u senci.

Čaj od cvetova bagrema olakšava iskašljavanje, leči nazebe, grčeve u stomaku, bolesti bešike i bubrega, pije se i kod pojave peska u bubregu, za bolje lučenje mokraće, za jače lučenje žuči. Smanjuje lučenje kiseline, pomaže kod čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu, migrene, visoke temperature, čak i tumora. Iz mladih svežih listova se cedi sok i koristi protiv virusnih infekcija. Komadić mlade kore može da se drži u ustima i tako ublaži zubobolju.

Bagremovi cvetovi izlučuju mnogo nektara i zato je on naša najvažnija drvenasta medonosna biljka. Pored opšteg lekovitog svojstva meda da leči prehlade i grip i upale disajnih organa, bagremov med reguliše funkcije želuca, poboljšava apetit, smiruje nerve, ublažava stres i nesanicu, koristi se protiv kašlja i visoke temperature.

Za ishranu može da se koristi cvet, mlada mahuna i zrelo seme. Cvetovi mogu da se jedu sveži – neposredno pred otvaranje, zato što imaju puno šećera u nektaru, ili prženi u testu. Uske zelene mahune se beru u junu, kada su meke i obavezno se kuvaju, kao boranija, a mogu i da se konzerviraju sušenjem. Sadrže 15 % belančevina, 6 % ulja i 22 % skroba. Zrelo seme je sitno, ali može da se kuva kao pasulj ili da se prži kao zamena za kafu. Ono je vrlo hranljivo jer sadrži 40 % belančevina i 13 % ulja.

 

Propolis umesto konzervansa

SAM_0043

 Sve veci otpor potrošaca prema konzervansima naterao je proizvodace da se okrenu prihvatljivijim alternativama poput na primer, ekstrakta ruzmarina.
Izgleda i da alkoholni ekstrakt propolisa može poslužiti kao konzervans.
Casopis Food Chemistry objavio je rezultate delotvorne inhibicije E. coli što znaci mogucnost upotrebe propolisa za proizvode kao što je mlevena govedina. Testirani propolis je poreklom iz Argentine, a dodatno treba proveriti da li ce kolicina propolisa koju treba dodati hrani kako bi se postigao potreban ucinak biti prihvatljiva potrošacima s obzirom na eventualno promenjen ukus.

Read more…

Prirodni med i dijabetes

Pčelarstvo Miladinović,Homolje 065 89 45 789

Milan i Karolina Miladinović

Dijabetes (“šećerna bolest“) je poremećaj metabolizma ugljikohidrata, odnosno šećera. Osim šećera, sekundarno može doći do poremećaja u razgradnji masti, bjelančevina, prevelikog izlučivanja urina i sl.

Dijabetes je genetski uzrokovana bolest; njenom nastanku „pomažu“ i debljina, ateroskleroza, psihički poremećaji (stres), ali prvenstveno je posljedica pogrešne prehrane. Osnovni uzrok bolesti je nedostatak, nedovoljno lučenje ili blokada inzulina. Inzulin luči pankreas (gušterača), a njegov nedostatak uzrokuje nakupljanje šećera u krvi (više od 9 g/ l), i njegovo lučenje putem urina.

Osnovno i vrlo često pitanje dijabetičara je: „Smiju li jesti med“?!

Kako znamo, med sadržava obilje glukoze i fruktoze, tj. šećera.

Postoje brojna istraživanja o razgradnji (metabolizmu) fruktoze kod zdravih, ali i bolesnih osoba. Posebice nam se čine značajna istraživanja znanstvenika Harvarda Universitya (SAD), koji zaključuju:

Read more…

Homoljski pčelinjak u aprilu

SAM_0045 SAM_0037SAM_0024 Read more…

NEKI POKAZATELJI O PROIZVODNJI I POTROŠNJI MEDA U SRBIJI

Godišnja potrošnja meda po stanovniku iznosi 0,3-0,35 kg, što je jako malo. Neke procene govore da se to kreće i do 0,7kg, ali je i tada nedovoljno.U Srbiji je potrošnja meda veoma mala, tako da se Srbija nalazi na dnu evropske lestvice, sa prosečno oko 700 grama godišnje po stanovniku31, dok u najrazvijenijim zemljama ona dostiže 7-10 kilograma.

Prema nekim istraživanjima15, jedan kilogram nektara može odjednom da prenese 22.338 pčela. Ako se uzme u obzir da je veliki broj pčela angažovan na «unutrašnjim» radovima kao i u preradi u košnici, smatra se da 1 kg meda može da proizvede najmanje oko 44.000 pčela. Svetska proizvodnja meda danas iznosi oko miliona tona godišnje. Najveći svetski proizvođač meda je Kina16 koja poseduje oko 6 miliona košnica i proizvodi preko 54.000 tona meda godišnje. Očekuje se da će, za dve godine, proizvodnju povećati na 68.000 tona. Zatim slede: SAD, Argentina, Ukrajina, Tajland, Vijetnam, Brazil17, Australija i tako redom.

Pčelarstvo u Srbiji, prirodni uslovi, umerena kontinentalna klima i bogatstvo biljnog sveta pružaju odlične uslove za gajenje pčela u Srbiji. Procenjuje se da se u Srbiji odgaja 380-450.000 pčela, pri čemu je u 2007.godini, iz različitih razloga, uginulo čak 110.000 pčelinjih društava. Svake godine, izgubi se oko 20% pčela zbog neznanja ili lošeg tretmana pčela.18 Na površini od 88.361 kvadratnih kilometara, gde živi 9,8 miliona stanovnika, ima oko 30.000 pčelara, od toga oko 12.200 registrovanih, sa približno 420.000 košnica19 što je za skoro trećinu manje od medonosnog potencijala naše zemlje. Procenjuje se da ih je znatno više (čak oko 500.000), ali su ostali izvan pčelarskih organizacija. Računicom se dolazi do pet košnica po kvadratnom kilometru, odnosno 12-14 po pčelaru, zavisno od regiona. To predstavlja ekvivalent povrtarskoj proizvodnji na 100.000 ha intenzivno obrađenog zemljišta. Medonosni potencijali omogućavaju znatno veći broj košnica, prema proceni stručnjaka i preko 1.200.000. 20 Poređenja radi, u razvijenim zemljama, na kilometar kvadratni dolazi 13-15 košnica. Pčelarstvom se bavi 0,4% stanovništva Srbije. Samo 2% pčelara poseduje preko 100 košnica, što ukazuje na činjenicu da pčelarstvo u Srbiji nije izrazito produktivna delatnost. Neka istraživanja pokazuju da je donja granica rentabilnosti 50 košnica, mada se sve češće čuje procena da tek 120-130, pa čak i 150 košnica obezbeđuje rentabilno poslovanje. Iz ovoga bi se mogao izvući zaključak da se, dobar deo srpskih pčelara, ovim poslom bavi iz hobija. Od oko 30.000 pčelara u Srbiji, oko 12.200 su registrovani pčelari21, što znači da toliko porodica ima nekakav prihod od te delatnosti. Od tog broja, nešto oko 9.000 je učlanjeno u 173 udruženja koja čine Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS)22 . Povećana nezaposlenost u Srbiji, pa i u Beogradu, uticala je da se sve više ljudi bavi pčelarstvom, bilo kao osnovnim, ili kao dopunskim zanimanjem. Dobra okolnost je što ulaganja nisu naročito velika, nije potreban posed, već pčele mogu da budu i na «ničijoj zemlji», a i banke nude kredite po različitim osnovama.

Godišnja proizvodnja meda u Srbiji, u 2010. godini iznosila je 5.500 tona24, od čega je izvezeno oko 2.000 tona. Srpski pčelari su u 2012. godini izvezli oko 3.000 tona25 meda u vrednosti od oko 10 miliona evra, što je više nego u 2011. godini. Poređenja radi, vrednost izvezenog meda u 2008. godini iznosila je 2,1 miliona dolara26 . Prema rečima Rodoljuba Živadinovića, predsednika Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS)27 , procenjuje se da je u prvih osam meseci 2012. godine u Srbiji proizvedeno 1.000-1.500 tona meda, što je za bar 3.000 tona manje od proseka, jer se, u zavisnosti od uslova paše, godišnje proizvodilo od 4.000-6.000 tona meda. Prema izjavama zvaničnika SPOS, postoji mogućnost da se u 2013. godini med izveze čak u Japan. U SPOS smatraju da bi Srbija za nekoliko godina mogla da zaradi na izvozu meda i postane najveći proizvođač u Evropi, samo ukoliko bi se intenzivirala proizvodnja za šta je potrebno usklađivanje propisa sa EU, unapred poznata cena i garantovani otkup. Treba napomenuti da, zavisno od uslova paše i snage pčelinjih društava, u našim uslovima se prosečno može dobiti 15-20 kg. meda28 po košnici. Neki podaci govore da je to 16kg. čime se Srbija ubraja među značajnije proizvođače meda u Evropi, ali je to znatno ispod evropskog proseka (u Mađarskoj proizvodnja prelazi 30, a u Bugarskoj 20-25 kg. meda po košnici)29. Međutim, ima slučajeva da i domaći pčelari ostvaruju proizvodnju od 30-35kg. meda po košnici, a u nekim godinama, čak i više.
homoljskimed.rs

Med sa homolja – Devojka pomoću meda rešila probleme sa licem

3527207877153

Da je čarobno ljekovito dejstvo meda opravdano, dokazuje i ova djevojka koja je riješile svoje probleme sa licem.

Na Redittu je objavila fotografije koje pokazuju promjene na njenom licu, uz objašnjene kako je pronašla lijek.

‘Što sam bila starija to sam češće primjećivala promjene na svom licu. Bilo me je sramota i nisam voljela ono što vidim u ogledalu. Nisam željela ići u školu, biti okružena ljudima. Više se nisam osjećala kao ja’, napisala je djevojka.

Prvo je pokušala s propisanim ljekovima, koji su joj samo pogoršali stanje te joj je koža postala suha, nadražena i perutava. Ipak, rješenje je našla i to u starom narodnom lijeku – u medu.

Djevojka kaže kako je prije spavanja med nanosila na lice s gazom, koju je potom učvrstila flasterom ili ljepljivom trakom. Kada bi se ujutro probudila, bubuljice su bile ili značajno smanjene ili su u potpunosti nestale.

Ukoliko vas muče problemi sa licem, ovo je savjet koji svakako vrijedi isprobati!

 

Izvor : avaz.ba

Post Navigation

%d bloggers like this: