Homoljski med Miladinović

Prirodni med sa Homoljskih planina kao hrana i lek 065 / 89 45 789

Archive for the tag “pčelarstvo”

Lekari ostaju u čudu: Tri kašike ove smese dnevno, bomba za krvnu sliku! (RECEPT)

Kod krvne slike nije važan samo broj crvenih krvnih zrnaca, već i nivo hemoglobina. Ukoliko je hemoglobin na niskom nivou, doći će do smanjenog prenosa kiseonika, a to će na kraju uzrokovati anemiju.

Narodna medicina nudi veliki broj različitih, prirodnih i efikasnih recepata kojima se postiže povećanje hemoglobina u krvi. Za ostvarivanje ovog rezultata treba se koncentrisati na one recepte koji uključuju sastojke bogate vitaminima.Zato vam u nastavku teksta predstavljamo recept za pripremanje prirodnog eliksira koji primetno povećava broj eritrocita i pozitivno se odražava na celokupnu krvnu sliku.Nemojte odlagati pripremanje ovog prirodnog leka. Prijaće vam njegov ukus, kao i neizostavni pozitivni učinak na zdravlje.Sastojci: 200 ml meda, 200 g oraha, 200 g suvog grožđa, 200 ml soka od šargarepe, 200 ml soka od cvekle i 2 limuna.

cropped-untitled-161.jpg

Priprema: Operite limun, presecite ih na pola i iz svake polovine uklonite semenke. Sameljite ih zajedno sa korom, osim ukoliko je limun prskan, a zatim tu masu stavite u staklenu teglu od jednog litra. Zatim dodajte med, sok od cvekle i šargarepe i sve dobro izmešajte. Potom dodajte mlevene ili sitno seckane orahe i suvo grožđe i ponovo promešajte.

Navedena količina sastojaka će vam obezbediti jedan kilogram ukusne i zdrave smese. Pripremljeni eliksir čuvajte u tegli u frižideru.

Uzimajte po jednu kašiku ove smese pre svakog obroka, tri puta dnevno. Još jedna dobra strana ovog leka jeste to što nema neželjenih efekata.

Bićete puni energije, a nakon dvonedeljnog korišćenja, proverite svoju krvnu sliku – sigurno ćete biti pozitivno iznenađeni.

Podelite ovaj recept sa svima, čak i sa svojim lekarom!

Read more…

Pčelinjak porodice Miladinović u januaru

This slideshow requires JavaScript.

NEKI POKAZATELJI O PROIZVODNJI I POTROŠNJI MEDA U SRBIJI

Godišnja potrošnja meda po stanovniku iznosi 0,3-0,35 kg, što je jako malo. Neke procene govore da se to kreće i do 0,7kg, ali je i tada nedovoljno.U Srbiji je potrošnja meda veoma mala, tako da se Srbija nalazi na dnu evropske lestvice, sa prosečno oko 700 grama godišnje po stanovniku31, dok u najrazvijenijim zemljama ona dostiže 7-10 kilograma.

Prema nekim istraživanjima15, jedan kilogram nektara može odjednom da prenese 22.338 pčela. Ako se uzme u obzir da je veliki broj pčela angažovan na «unutrašnjim» radovima kao i u preradi u košnici, smatra se da 1 kg meda može da proizvede najmanje oko 44.000 pčela. Svetska proizvodnja meda danas iznosi oko miliona tona godišnje. Najveći svetski proizvođač meda je Kina16 koja poseduje oko 6 miliona košnica i proizvodi preko 54.000 tona meda godišnje. Očekuje se da će, za dve godine, proizvodnju povećati na 68.000 tona. Zatim slede: SAD, Argentina, Ukrajina, Tajland, Vijetnam, Brazil17, Australija i tako redom.

Pčelarstvo u Srbiji, prirodni uslovi, umerena kontinentalna klima i bogatstvo biljnog sveta pružaju odlične uslove za gajenje pčela u Srbiji. Procenjuje se da se u Srbiji odgaja 380-450.000 pčela, pri čemu je u 2007.godini, iz različitih razloga, uginulo čak 110.000 pčelinjih društava. Svake godine, izgubi se oko 20% pčela zbog neznanja ili lošeg tretmana pčela.18 Na površini od 88.361 kvadratnih kilometara, gde živi 9,8 miliona stanovnika, ima oko 30.000 pčelara, od toga oko 12.200 registrovanih, sa približno 420.000 košnica19 što je za skoro trećinu manje od medonosnog potencijala naše zemlje. Procenjuje se da ih je znatno više (čak oko 500.000), ali su ostali izvan pčelarskih organizacija. Računicom se dolazi do pet košnica po kvadratnom kilometru, odnosno 12-14 po pčelaru, zavisno od regiona. To predstavlja ekvivalent povrtarskoj proizvodnji na 100.000 ha intenzivno obrađenog zemljišta. Medonosni potencijali omogućavaju znatno veći broj košnica, prema proceni stručnjaka i preko 1.200.000. 20 Poređenja radi, u razvijenim zemljama, na kilometar kvadratni dolazi 13-15 košnica. Pčelarstvom se bavi 0,4% stanovništva Srbije. Samo 2% pčelara poseduje preko 100 košnica, što ukazuje na činjenicu da pčelarstvo u Srbiji nije izrazito produktivna delatnost. Neka istraživanja pokazuju da je donja granica rentabilnosti 50 košnica, mada se sve češće čuje procena da tek 120-130, pa čak i 150 košnica obezbeđuje rentabilno poslovanje. Iz ovoga bi se mogao izvući zaključak da se, dobar deo srpskih pčelara, ovim poslom bavi iz hobija. Od oko 30.000 pčelara u Srbiji, oko 12.200 su registrovani pčelari21, što znači da toliko porodica ima nekakav prihod od te delatnosti. Od tog broja, nešto oko 9.000 je učlanjeno u 173 udruženja koja čine Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS)22 . Povećana nezaposlenost u Srbiji, pa i u Beogradu, uticala je da se sve više ljudi bavi pčelarstvom, bilo kao osnovnim, ili kao dopunskim zanimanjem. Dobra okolnost je što ulaganja nisu naročito velika, nije potreban posed, već pčele mogu da budu i na «ničijoj zemlji», a i banke nude kredite po različitim osnovama.

Godišnja proizvodnja meda u Srbiji, u 2010. godini iznosila je 5.500 tona24, od čega je izvezeno oko 2.000 tona. Srpski pčelari su u 2012. godini izvezli oko 3.000 tona25 meda u vrednosti od oko 10 miliona evra, što je više nego u 2011. godini. Poređenja radi, vrednost izvezenog meda u 2008. godini iznosila je 2,1 miliona dolara26 . Prema rečima Rodoljuba Živadinovića, predsednika Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS)27 , procenjuje se da je u prvih osam meseci 2012. godine u Srbiji proizvedeno 1.000-1.500 tona meda, što je za bar 3.000 tona manje od proseka, jer se, u zavisnosti od uslova paše, godišnje proizvodilo od 4.000-6.000 tona meda. Prema izjavama zvaničnika SPOS, postoji mogućnost da se u 2013. godini med izveze čak u Japan. U SPOS smatraju da bi Srbija za nekoliko godina mogla da zaradi na izvozu meda i postane najveći proizvođač u Evropi, samo ukoliko bi se intenzivirala proizvodnja za šta je potrebno usklađivanje propisa sa EU, unapred poznata cena i garantovani otkup. Treba napomenuti da, zavisno od uslova paše i snage pčelinjih društava, u našim uslovima se prosečno može dobiti 15-20 kg. meda28 po košnici. Neki podaci govore da je to 16kg. čime se Srbija ubraja među značajnije proizvođače meda u Evropi, ali je to znatno ispod evropskog proseka (u Mađarskoj proizvodnja prelazi 30, a u Bugarskoj 20-25 kg. meda po košnici)29. Međutim, ima slučajeva da i domaći pčelari ostvaruju proizvodnju od 30-35kg. meda po košnici, a u nekim godinama, čak i više.
homoljskimed.rs

MED TOPI SUVIŠNE KILOGRAME !

1011899956027Dr med. Rodoljub Živadinović

 

Siguran sam da ćete teško poverovati u ono što ćete pročitati u ovom tekstu, ali je zaista istina da med može pomoći osobama sa prekomernom telesnom težinom da zdravstveno bezbedno mršave.
Svi dosadašnji napori nauke da napravi preparat koji će omogućiti da gojazni mršave na zdravstveno ispravan način nisu urodili plodom. Liposukcija kao sve popularnija hirurška metoda je takođe pokazala svoje nedostatke. Pacijenti koji su se podvrgli liposukciji tri puta su skloniji da povrate kilograme ukoliko se ne pridržavaju adekvatnog režima ishrane i četiri puta skloniji da povrate kilograme bez redovnih fizičkih aktivnosti, tvrdi dr Rod Rohrich u studiji objavljenoj u oficijelnom časopisu Američkog udruženja plastičnih hirurga za decembar 2004.

Početkom prošle godine, nekoliko afirmativnih napisa u britanskoj štampi, izazvalo je bukvalno pražnjenje rafova sa medom u prodavnicama, naročito u Škotskoj. Naime, otuda je potekla priča da se prekomerna telesna težina može lako savladati jednostavnim postupkom: konzumiranjem pčelinjeg meda neposredno pred spavanje!
Sigurno se pitate kako je ovo moguće kada je opšte poznato da je med visokoenergetska hrana. To je tačno. Ali je i tzv. eurokrem visokoenergetska hrana, pa niko od njega nije smršao. Razlika je prosta: med je PRIRODAN proizvod, a priroda je svakoj bolesti našla i leka. Pitanje je samo da li ga je čovek prepoznao na pravi način.
Autori dijete su dugo radili na optimizaciji sportske ishrane. Njihova istraživanja i iskustva su rezultovala preporukom sportistima da pre spavanja uzimaju med, kako bi oporavak njihovog organizma od prevelikog fizičkog napora protekao na najbolji način. Odziv sportista je bio fantastičan, jer su primetili odlične rezultate (povećana izdržljivost). Od poznatih sportista ovu dijetu upražnjavaju biciklista Chris Hoy koji je u Atini osvojio zlatnu medalju i bokser šampion Alex Arthur.
Kao i sva savršena i genijalna rešenja velikih problema, i objašnjenje za ovaj efekat je jednostavno. Med sadrži visok procenat fruktoze. Odnos glukoze i fruktoze u medu je otprilike 1:1. Sličan odnos je i u voću, ali ga voće sadrži u znatno manjim količinama. Zato je med pogodniji, jer se isti efekat dobija konzumiranjem veoma male količine meda, svega nekoliko kašičica ili jedna puna supena kašika pred spavanje. Kada čovek unese veliku količinu fruktoze, ona odlazi u jetru a ne u mišiće, i tamo se kroz jedan duži proces pretvara u glukozu. Samo jetra ima enzimski sistem koji može da obradi fruktozu. U jetri se fruktoza pretvara u glikogen. Zato ona ne prolazi kroz jetru i ne ide u sistemsku cirkulaciju. Iz glikogena se može stvoriti glukoza i otpustiti u krvotok ako nivo šećera (glukoze) u krvi padne. Ali, ovo nije cela priča o fruktozi. Daleko od toga. Fruktoza aktivira enzim u jetri koji joj omogućava da usvoji mnogo više glukoze nego što joj treba. Ovaj neverovatan trik, pomoću koga fruktoza ulazi u jetru i otvara vrata za ulaz glukoze autori su nazvali fruktozni paradoks. Taj ulaz većih količina glukoze u jetru sprečava nagli skok nivoa glukoze u krvi. Drugim rečima, fruktoza praktično svojim načinom delovanja utiče na smanjenje nivoa glukoze u krvi i može se nazvati njegovim regulatorom. Mali broj ljudi danas može da poveruje u to da med dovodi do smanjenja nivoa glukoze u krvi, a ne do njenog povećanja, ali treba im reći da je to nedavno i dokazano, mada stručna medicinska javnost u našoj zemlji sa tim još uvek nije upoznata (Noori S. Al-Waili, Dubai Specialized Medical Center and Medical Research Laboratories, Journal of Medicinal Food, Vol. 7, No. 1, april 2004). Po njemu, kod bolesnika sa šećernom bolešću, unos meda izaziva veći rast glukoze u plazmi nakon 30 minuta nego što je to slučaj kod unosa belog šećera (saharoze), ali nakon 60, 120 i 180 minuta, taj rast je bio veći kod saharoze nego kod meda! Uz to, med izaziva veći porast insulina u krvi nego što to čini saharoza, kako nakon 30, tako i nakon 120 i 180 minuta. Razmislimo o tome sa aspekta činjenice da prosečni Amerikanac godišnje pojede oko 75 kg belog šećera! Redovno konzumiranje meda tokom 15 dana snižava holesterol za 7%, lipoproteine niske gustine (LDL) za 1%, C reaktivni protein za 7%, homocistein za 6%, nivo glukoze u plazmi za 6%, dok lipoproteine visoke gustine (HDL) povećava za 2%. 
Unos fruktoze hranom iz prirode (med, voće, povrće) pored stabilizacije nivoa krvne glukoze, obezbeđuje pomenutim mehanizmima kontinuirani i optimalni dotok glukoze do mozga tokom celog dana, naročito tokom noći. Mozak je organ koji troši veliku količinu glukoze i drugih materija za svoj rad. Qudi su i subjektivno primetili da mogu biti mnogo iscrpljeniji nakon napornog umnog, nego fizičkog rada, i to je zaista tako. I pri mirovanju ćelije mozga troše 20 puta više energije nego bilo koje druge ćelije u organizmu. Oko 65% plasirane glukoze jetra otpušta na zahtev mozga. Ako glukoza nije dostupna, ćelije mozga umiru za nekoliko minuta. Kad mu je već toliko potrebna glukoza, zašto nema sopstveno skladište energije? Jednostavno zato što skladištenje glukoze zahteva mnogo prostora, a u mozgu tako velike „sobe“ nema. Svima nam je poznato koliko je teško da i ovolika glava prođe kroz porođajne kanale. Da postoji skladište za glukozu, glava bi bila veća za oko 25%, i tada niko ne bi mogao da se rodi. Svaki pad glukoze u krvi je opasan za mozak. Čak i na mali pad njenog nivoa mozak panično reaguje. Odmah se aktiviraju adrenalne žlezde i stavljaju u maksimalni pogon, te produkuju adrenalne hormone, koji su u tim visokim dozama praktično toksični i deluju stresno. Ako se luče hronično, dovode do bolesti organizma. Na žalost, njihovo hronično lučenje prati modernog čoveka i dovodi do bolesti srca, osteoporoze, gojaznosti, insulin nezavisne šećerne bolesti, pada imuniteta, depresije i drugih bolesti. Izbalansirani unos ugljenih hidrata (medom) otklanja prekomernu aktivnost adrenalnih žlezda i sprečava efekte koje njihovi hormoni izazivaju. A istovremeno smo stabilizovali krvnu glukozu i optimalno ishranili mozak. Može li se bolje od toga?
Ovde treba napomenuti da sve ovo funkcioniše samo uz pomoć fruktoze poreklom iz meda (ili voća i povrća). Ako se koristi visokofruktozni kukuruzni sirup (kog nesavesni sve češće upotrebljavaju ne samo za prihranjivanje pčela iz nužde već i za falsifikovanje meda) izostaju svi pomenuti pozitivni efekti. Metabolizam takve fruktoze se okončava pretvaranjem u masti umesto u glikogen, krvna glukoza opada, luče se adrenalni hormoni na zahtev mozga, i slede gojaznost i šećerna bolest.
Stabilizovanje nivoa šećera u krvi omogućava organizmu da produkuje „oporavljajuće“ (anaboličke) hormone koji popravljaju oštećene mišiće, regenerišu i stvaraju novo tkivo. Ovi hormoni sagorevaju masti i regulišu nivo šećera u krvi. Ako nivo glukoze u krvi nije stabilan i koncentracija pada, luče se adrenalni stresni hormoni koji se trude da ponovo stabilizuju poremećeni nivo glukoze. Ti hormoni inhibišu oporavak. Masti tada ostaju zatvorene u masnom tkivu, a mišići se degradiraju da bi se stvorila glukoza za mozak. Ali, ako je jetra nahranjena medom, sve se odvija željenim planom: luče se oporavljajući hormoni koji okrepljuju organizam i sagorevaju masti. Znači, konzumiranjem meda pre spavanja pomažete bolje sagorevanje masti tokom sna. Gospodin McInnes kaže: „Ključno vreme za sagorevanje masti predstavlja prvi deo sna, tj. onaj deo koji se naziva sporotalasnim spavanjem. Aktivira se hipofiza lučeći seriju hormona koji razlažu masno tkivo koristeći ga kao svoje pogonsko gorivo. Ako vašu jetru ne napunite pred spavanje fruktozom, vaše telo neće produkovati pomenute hormone zato što beznadežno pokušava da održi stabilnim nivo šećera u krvi. Ispitivanja kod naših atleta su pokazala da primena naše strategije punjenja jetre pred spavanje fruktozom mnogo bolje kontroliše osećaj gladi“. Pridružio bih se ovim ocenama rekavši i to da se ujutru budite mnogo čiliji i odmorniji.
Hipofiza se znači aktivira i usklađuje rad niza obnavljajućih hormona (hormon rasta, insulinu slični faktor rasta, i testosteron kod muškaraca, a estrogen i progesteron kod žena). Svi, svi, ali baš svi obnavljajući hormoni mobilišu masne naslage tokom sporotalasnog dela sna, koristeći ih kao pogonsko gorivo. U energetskom smislu, ovo je veoma skup proces. Petnaestominutno vežbanje tri puta nedeljno je dovoljno da stimuliše ovaj složeni proces. Proces zahteva 7 noći za obnavljanje oštećenja i osoba 7 noći gubi masno tkivo. Ako se u svakom od tri nedeljna vežbanja opterećuju različite grupe mišića, definitivno nema ničeg lakšeg što će dovesti do mršavljenja. Svaka grupa mišića koja se opterećuje trebalo bi da relativno miruje sedam dana, jer bi ponovno naprezanje dovelo do izvesne inhibicije procesa oporavka. Jedan od najinteresantnijih aspekata ovog procesa je taj što se troši samo telesno masno tkivo, a ne i masno tkivo mišića. Mogu li išta više da požele ljudi sa prekomernom telesnom težinom?
Takođe je veoma važno da spavanje protiče u miru, u totalnom mraku, bez veštačkog svetla, kako bi hormoni obavljali svoj zadatak onako kako treba. Umesto da satima vežbate aerobik, sasvim je dovoljno da svega tri puta nedeljno po samo 15 minuta radite relativno teške vežbe (recimo dizanje tegova ili drugi težak fizički rad), što će dovesti do suptilnog oštećenja mišićnog tkiva, a zbog ovakve dijete, pomenuti hormoni će ga tokom spavanja obnavljati mobilišući neželjeno masno tkivo. Jer, pokazalo se da milioni onih koji svakodnevno upražnjavaju aerobik, prilikom svakog gubitka telesne težine, proporcionalno mnogo više gube mišićnu masu nego masno tkivo. Taj gubitak mišićne mase zahteva lučenje adrenalnih hormona, koji su „toksični“. Prema tome, mnogo je korisnije otići u krevet nego u gimnastičku salu. Pored toga, naporno vežbanje ili naporan rad troši isključivo ugljene hidrate, a ne masti. Masti se troše tek tokom oporavka, ako je on pravilno usmeren. Sve se ovo previđa u svakoj teretani i na svakom sportskom ili rekreativnom igralištu. Kada rekreacioni treneri saznaju za ovaj fiziološki proces, pitaju se zašto im to niko do sada nije rekao. U rešavanju problema gojaznosti, čak i farmaceutske kompanije ignorišu ulogu jetre. Fokusiraju se na neurotransmitere koji regulišu i apetit, ne uzimajući u obzir status energije u organizmu, što predstavlja primarnu informaciju koju daje jetra, a tek kasnije se ona pretvara u aktivnost putem neurotransmitera. To je i za očekivati, jer kakav profit bi farmaceutske kompanije ostvarile time što bi rekle gojaznima da jedu med pred spavanje?
Kao što vidite, ceo koncept je upravo suprotan od onog koji milione ljudi godinama upućuje na aerobik. On nas praktično upućuje na povratak prirodi.
Pravilna ishrana ili farmaceutski preparati treba da obezbede dovoljan unos aminokiselina L-ornithine i L-arginine, kao i L-carnithine (vitamin BT). I ornitin i arginin stimulišu hipofizu da luči ključni hormon za oporavak, hormon rasta. On u sadejstvu sa drugim oporavljajućim hormonima razbija skladišta masti, oslobađa ih i troši tokom sna. Karnitin je deo sistema za transport masti koji ih prenosi do mitohondrija (energetska laboratorija ćelija) koje sagorevaju masti u svim tkivima. Karnitin je prirodni aminokiselinski derivat i najviše ga ima u piletini, govedini, svinjetini, ribi i mlečnim proizvodima. Novije studije dokazuju i njegovu veoma važnu ulogu u prevenciji i lečenju popuštanja levog srca, tj. leve komore (F. Jeejeebhoy, 2002) i u pokretljivosti spermatozoida (Carlo Foresta, 2005).
Ali, kao i kod svake druge hrane, i unos aminokiselina ne sme biti preteran, već isključivo optimalan i to najbolje kroz izbalansiranu prirodnu ishranu, a ne kroz farmaceutske preparate. Jer, svaki višak ili nedostatak nekog hranljivog sastojka može dovesti do poremećaja u organizmu. Navešću primer arginina. Ima ga dosta u kikirikiju, lešnicima, čokoladi, želatinu. Ako se pretera i unesu se visoke doze (recimo samo 60 grama čokolade ili kikirikija), arginin (naročito kad je u ishrani malo lizina) kod osetljivih osoba može promovisati pojavu i ubrzani razvoj herpesa (Richard S. Griffiths). Ako se istovremeno unosi i dosta mleka, do ovoga ne bi trebalo da dođe jer je mleko (ali i meso) bogato lizinom koji deluje suprotno.
Zato zapamtite da samo raznovrsna i umerena ishrana može doneti zdravlje. A med kao važan sastojak takve ishrane, kao što vidite, donosi i vitku liniju. Za sve nas koji smo puniji (to zvuči mnogo lepše nego debeli, zar ne?), med je otkrovenje.
Treba naglasiti i da ova dijeta, kao i svi tretmani pčelinjim proizvodima, dovodi organizam u izbalansirano stanje, bez obzira da li ste mršavi ili gojazni. I ne samo to. Eliminiše svakodnevni fizički i psihički stres, što je danas veoma važno.

 Izvor: http://www.spos.info

Post Navigation

%d bloggers like this: