Homoljski med Miladinović

Prirodni med sa Homoljskih planina kao hrana i lek 065 / 89 45 789

Archive for the tag “med”

Propolis može pomoći u lečenju alergije

Efekti propolisa na eksperimentalnog pacova u lečenju alergijskog rinitisa

 

Svrha

Cilj ove studije bio je da se utvrdi antialergijska aktivnost propolisa u lečenju alergijskog rinitisa.

Materijali i metode

Ova prospektivna eksperimentalna studija je provedena na Hakan Çetinsaya klinici sa eksperimentalnim životinjama Centra za istraživanje sa 30 pacova. Nakon senzibilizacije svih pacova sa 0,3 mg Intraperitonealni ovalbumin plus aluminij hidroksid 30 mg za 14 dana (prva faza), štakori su podijeljeni u pet grupa. U drugoj fazi istraživanja primijenjen je 10 μL od ovalbumin u svaku nozdrvu za 21 dana. Zajedno s druga faza, ketotifen (n: 6), oralni propolis (n: 6), intranazalnu propolis (n: 6) i intranazalno mometazon furoat (n: 6) dobili su pacovi. A kontrolne grupe (n: 4) (Salin) i Sham grupa (n: 2) je planirano. Simptomi su ocijenjene na dan 19, 22, 25, 30 i 35, što je rezultiralo u 5 simptom bodova: simptom rezultata 1-5. Na dan 35, nazalni tkivo je uklonjeno i histološkog pregleda je izvršena.

Rezultati

Kada su upoređeni pacovi koji su dobili sistemski i intranazalno propolis u odnosu na kontrolne pacove koji to nisu dobili, utvrđen je gubitak cilijarni, upale, povećanje pehar ćelijama, vaskularna proliferacija, eozinofila, hondrocita i rezultat je potvrdio da su se simptomi alergijskog rinitisa drastično smanjili.

Zaključci

Utvrđeno je da propolis imao anti-alergijske efekte na alergijske  simptome i nosnu histologiju.

American Journal of ORL

Volume 37, Issue 4, jul-avgust 2016. godine, Pages 287-293

Advertisements

Med ubrzava zarastanje hiruških rana

Lokalna primena obloga od meda na hiruške rane : Rezultati nasumičnog klinničkog tretmana.

Januar sneg II (2)

POZADINA:

Antimikrobno i protivupalno dejstvo meda,dokazano je odavno. Njegova sposobnost da ubrza zarastanje rana čini ga atraktivnom opcijom u hirurškom zbrinjavanju rana. Uradili smo nasumična klinička ispitivanja da bi uporedili efikasnost upotrebe obloga sa medom u tretmanu hiruških rana sa već postojećom-konvencionalnom medtodom tretiranja rana.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

PACIJENTI I METODE:

Obostrano simetrični rezovi kod nasumično biranih pacijenata kod kojih je rađena intervencija plastične hirurgije,tretirani su OBLOGAMA OD MEDA – 5 dana ,paralelno iste rane su tretirane konvencionalnim načinom takođe 5 dana radi dobijanja najpreciznijih rezultata.Estetski izgled obe rane ocenjivan je vizuelno analognim putem od strane lekara hirurga i pacijenta i vrešna su poređenja na 1 mesec, 3 i 6 meseci od operacije.

REZULTATI:

Sedamdeset dva simetrična rezova u 52 pacijenata su ocenjena tokom studija. Prosečna širina ožiljka nakon trećeg i šestog mjeseca bila je 3,64 +/- 0,83 mm i 3,49 +/- 0,87 mm kod onih ranakoje su tretirane oblogama od meda i 5.43 +/- 0.05 mm i 5.30 +/- 1.35 mm u kontrolnoj grupi konvencionalnog tretmana. Test Wicocxon metodom pokazuje značajnu razliku između tretmana medom  i konvencionalnom  metodom nakon provere posle 3 i 6 meseci u korist OBLOGA OD MEDA.

ZAKLJUČAK:

Proces ozdravljenja hirurške rane i konačni estetski rezultat može biti poboljša pomoću obloga od meda.

ZNAČAJ PČELA U OPRAŠIVANJU BILJAKA

SAM_0027

Albert Ajnštajn je tvrdio „Kada bi pčele nestale čoveku bi ostalo četiri godine života“.

Osim znaćaja pčela kao “krilatih farmaceuta”,moramo se osvrnuti i na bitnu ulogu pčela kao oprašivača,bez kojih ništa ne bi bi lo isto na planeti. Da li dovoljno poštujemo taj značaj !?

U svojim radovima o pčelama, pčelinjem društvu i organizaciji u njemu, govorio je i Nikola Tesla. On organizaciju u pčelinjem društvu karakteriše kao jedno savršenstvo i predviđa da će i čovečanstvo na svom vrhuncu imati istu organizaciju.

Pčele najdirektnije utiču na poljoprivrednu proizvodnju, na povećanje prinosa i kvaliteta plodova voća. Samo dobra povezanost svih subjekata u poljoprivredi, dobra saradnja i komunikacija pčelara sa proizvođačima koji koriste pesticide mogu biti garant uspjeha, mogu sačuvati medonosnu pčelu i druge korisne insekte.

Kao uslov oplođenja, oprašivanje (polinacija) je od velikog značaja kao činilac rodnosti voćaka. Kod oprašivanja razlikuje se: autopolinacija-oprašivanje u okviru iste sorte i alopolinacija-oprašivanje između sorti. Oprašivanje se može ostvariti: bez posrednika neposrednim stresanjem polena na žig tučka i sa posrednikom. Za voćke su značajne entomofilna (oprašivanje pomoću insekata) i anemofilna polinacija (oprašivanje pomoću vetra). Od svih vrsta insekata iz reda opnokrilaca, medonosnoj pčeli pripada najvažnija uloga u oprašivanju poljoprivrednih kultura. Pčela učestvuje u polinaciji sa 80-85%, dok ostalih 15-20% otpada na sve ostale vrste insekata posrednika oprašivanja (bumbari, solitarne pčele, leptiri i dr.). Nijedna vrsta insekata u periodu oprašivanja ne može posjetiti više cvjetova od pčele. Pčele sabiračice iz jednog društva posjete dnevno do 60 miliona cvetova.

Postavlja se osnovno pitanje, Koji je najveći interes voćara i drugih proizvođača u biljnoj proizvodnji?

Odgovor se sam po sebi nameće, on je jednostavan i jasan, a to je dobar prinos i kvalitetetan rod. Ako je to cilj kojem teže proizvođači, onda neće biti nedoumica u definisanju i rešavanju svih problema oko zaštite pčela, pravilne i kontrolisane upotrebe pesticida.

Pčelama je za opstanak potrebna hrana i to nektar i cvetni prah. Priroda se pobrinula da svojom građom prilagodi pčelu cvetovima biljaka, a cvetove da mirisom, bojom i građom privlače pčele. Ta činjenica dovodi do zaključka da se pčele i biljke međusobno dopunjuju u zajedničkom životu. Read more…

Med u saću

3275965876260

Med u saću je ukusniji od tečnog meda jer ima nakiseo ukus od sačuvanih organskih kiselina u saću. Ostaju očuvana i etarska ulja biljaka sa kojih pčele sakupljaju nektar pa mu je i aroma bogatija i intenzivnija.

Med u saću je izvanredan proizvod, koga zbog zvoje lekovitosti preporučuju ne samo pčelari nego i lekari, farmaceuti, fitoterapeuti.Med u saću je proizvod koji je po ceni dosta iznad običnog meda, a sve to zbog sastava i načina proizvodnje koji garantuje kvalitet proizvoda.
Proizvodnja meda u saću zahteva više posla, znanja i izuzetno jaka pčelarska društva, pa je samim tim i cena ovog proizvoda nešto veća u odnosu na vrcani med. Med u saću vodi poreklo iz okvira košnice u kome nije bilo izvođenja legla. Okviri se vade iz košnice i saće koje je puno meda se seče u parčad željene veličine. Tako odsečena parčad se stavlja direktno u staklene tegle i punivrcanim medom koji sporo kristalizuje (bagremov npr). Čist bagremov med koji sporo kristalizuje odlično služi za ovu svrhu. Za ovakav proizvod se bira med najboljeg kvaliteta, bez čestica polena, drugih stanih čestica, odličnog ukusa i bez znakova fermentacije.
Osobe koje stalno koriste med u saću u svojoj ishrani retko su sklone prehladama, retko imaju infekcije. Žvakanje saća jača imunitet disajnog trakta koji traje najmanje četiri godine. Žvakanjem  voska sa medom u naš organizam unosimo biološki vredne materije koje se u njemu nalaze, na primed vitamin A.Doprinosi se takođe i dezinfekciji usne duplje, smanjuje se pojava karijesa, čiste se zubi. Delotvorno je i protiv naslaga kamenca i za saniranje upaljenih desni. Read more…

Neograničen rok trajanja meda – naučno objašnjenje

1933844604067Moderni arheolozi često su pri svojim iskopavanjima egipatskih grobnica nailazili na neobične “artefakte”: posude s medom starim hiljade godina, ali još uvijek očuvanim.

Tokom godina arheoloških iskapanja nailazili su i na druge namirnice poput soli, šećera i suve riže, koje takođe imaju neodređen rok trajanja, ali postoji nešto što omogućuje medu da se održi u potpuno jestivom stanju. Navodno, možete zagrabiti u med star hiljadu godina i uživati u njemu kao da je star samo jedan dan. Dugovečnošću med ne gubi svoja svojstva, posebno ona lekovita, što ga čini potpuno drugačijim od ostalih namirnica.

Što zapravo med čini tako posebnom namirnicom?

Odgovor je kompleksan poput njegovog ukusa jer nema izvora hrane bez roka trajanja, a da nije uključen čitav niz faktora koji zajedno deluju u savršenom skladu.

U prirodnom stanju med sadrži vrlo malo vode. Amina Harris iz Centra za med i oprašivanje pri institutu Robert Mondavi, sveučilišta California objašnjava: “U prirodnoj formi med je izuzetno male vlažnosti. Veoma mali broj bakterija i mikroorganizama može preživjeti u tako negostoljubivu okruženju, što je značajno za dugovječnost meda.” Da bi se med pokvario u njega treba dospjeti nešto izvana, ali nijedan organizam u medu ne može preživjeti dovoljno dugo da ga uspije pokvariti.

Med prirodno ima visoki stepen kiselosti. “Njegov Ph je približno od 3 do 4,5 i ta kiselost ubit će gotovo sve što bi u njemu moglo rasti”, objašnjava Harris. Stoga bakterije i svi drugi organizmi svoje stanište moraju tražiti negdje drugdje jer je očekivani životni vijek u medu jednostavno prekratak.

Med, međutim, nije jedini izvor hrane sa takvim osobinama. Na primer, melasa koja nastaje kao nusproizvod pri procesu proizvodnje šećera, također ima slične karakteristike, ali se ipak može pokvariti.

Zašto se onda jedan proizvod kvari, a drugi može trajati večno? Tu u priču ulaze pčele.

“Pčele su čarobne”, šali se Harris. U pitanju je ipak posebna alhemija u medu. Nektar – prvo što pčele prikupljaju kako bi napravile med, prirodno sadrži visok postotak vode – od 60 d0 80%. Tokom procesa pravljenja meda pčele većinu vlage isušuju mahanjem svojih krila. Hemijski sastav želuca kod pčela igra još jednu važnu ulogu u otpornosti meda na kvarenje. Pčele u želucu imaju enzim glukoza oksidaza. Kad pčele izbace nektar iz usta u saće, enzimi se mešaju s nektarom i nastaju dva nusprodukta: glukozna kiselina i vodikov peroksid. “Vodikov peroksid je još jedna stvar koja radi protiv svega lošeg što bi se moglo razviti u medu”, objašnjava Harris.

To je razlog zašto se med već stolećima koristi kao lek. Vodonikov peroksid stvara savršenu barijeru protiv inficiranja rana. Najranija upotreba meda u medicini zabilježena je na sumerskim glinenim pločicama – 30% njihovih recepata sadržavalo je med. Stari Egipćani koristili su ga redovito u medicinske svrhe, praveći obloge za rane, opekotine ili porezotine.
Količina vodikovog peroksida u medu je upravo ono što nam je potrebno. Ima je taman toliko malo da deluje isceljujuće, stoga stavljanje meda na otvorene rane nije samo u domenu narodne medicine. Jedna medicinska kompanija već deceniju proizvodi zavoje s medom koji se koriste u bolnicama širom sveta.

Kupite li teglu meda u supermarketu dobit ćete med koji je obrađen kako ne bi došlo do kristalizacije, stoga taj med nikad neće menjati izgled. Iz njega su zagreavanjem i filtracijom odstranjene sve čestice koje bi omogućile kristalizaciju. Kupite li ga od malih dobavljača u njemu će biti različitih čestica- od polena do enzima, i zbog njihove prisutnosti med se može kristalizirati, ali to definitivno ne znači da je time izgubio i svoja svojstva,već je potvrda da se radi o pravom medu !!!  Read more…

Homoljski pčelinjak u aprilu

SAM_0045 SAM_0037SAM_0024 Read more…

Post Navigation

%d bloggers like this: