Homoljski med Miladinović

Prirodni med sa Homoljskih planina kao hrana i lek 065 / 89 45 789

Archive for the tag “med i lek”

Propolis može pomoći u lečenju alergije

Efekti propolisa na eksperimentalnog pacova u lečenju alergijskog rinitisa

 

Svrha

Cilj ove studije bio je da se utvrdi antialergijska aktivnost propolisa u lečenju alergijskog rinitisa.

Materijali i metode

Ova prospektivna eksperimentalna studija je provedena na Hakan Çetinsaya klinici sa eksperimentalnim životinjama Centra za istraživanje sa 30 pacova. Nakon senzibilizacije svih pacova sa 0,3 mg Intraperitonealni ovalbumin plus aluminij hidroksid 30 mg za 14 dana (prva faza), štakori su podijeljeni u pet grupa. U drugoj fazi istraživanja primijenjen je 10 μL od ovalbumin u svaku nozdrvu za 21 dana. Zajedno s druga faza, ketotifen (n: 6), oralni propolis (n: 6), intranazalnu propolis (n: 6) i intranazalno mometazon furoat (n: 6) dobili su pacovi. A kontrolne grupe (n: 4) (Salin) i Sham grupa (n: 2) je planirano. Simptomi su ocijenjene na dan 19, 22, 25, 30 i 35, što je rezultiralo u 5 simptom bodova: simptom rezultata 1-5. Na dan 35, nazalni tkivo je uklonjeno i histološkog pregleda je izvršena.

Rezultati

Kada su upoređeni pacovi koji su dobili sistemski i intranazalno propolis u odnosu na kontrolne pacove koji to nisu dobili, utvrđen je gubitak cilijarni, upale, povećanje pehar ćelijama, vaskularna proliferacija, eozinofila, hondrocita i rezultat je potvrdio da su se simptomi alergijskog rinitisa drastično smanjili.

Zaključci

Utvrđeno je da propolis imao anti-alergijske efekte na alergijske  simptome i nosnu histologiju.

American Journal of ORL

Volume 37, Issue 4, jul-avgust 2016. godine, Pages 287-293

Advertisements

Činjenice o medu koje morate znati

Iva na pčelinjaku

Iva na pčelinjaku

Čarobna supstanca ,za dug i srećan život…

  •  Med nema rok trajanja i ne može se pokvariti
  • Med se mora koristiti svakodnevno da bi imao pun efekat na opšte stanje organizma.
  • Prirodni med kristališe ! Bagremov sporije ( i po nekoliko godina) ,ostale vrste brže !
  • Med je najbolje koristiti otapanjem u ustima i u mlakom čaju,mleku ili drugom napitku.
  • Preporučena dnevna količina za odrasle je 150 grama ,decu do 100 grama dnevno.
  • Med je najbolje koristiti na prazan stomak ,30 minuta pre jela.
  • Najstariji nalaz o korisnosti meda datira pre 15 000 godina .
  • Med sadrži preko 180 različitih sastojaka.
  • Med predstavlja veliki izvor energije,vitamina,minerala,niza organskih kiselina i enzima.
  • Med deluje protiv bakterija i gljivica,jača otpornost i čisti krv.
  • Med je dijetalna supstanca
  • Postoje poliflorne (livadski) i monoflorne(bagrem) vrste meda i svaka je korisna na svoj način.
  • Med nikada ne držati na velikom izvoru svetlosti i toplote, tada gubi deo korisnih svojstava.
  • Med se koristi i za spoljnu upotrebu (kod zaceljivanja rana i opekotina).
  •  Med mogu da koriste ljudi svih starosnih dobi .
  • Med mogu jesti i dijabetičari uz strogu kontrolu lekara sa prethodnom konsultacijom.
  • Broj ljudi allergčnih na med je zanemariv. Medom se leče alergije !
  • Postoji bezbroj kombinacija meda sa lekovitim biljem.Med je neizbežan sastojak !
  • Medom su pčelari mlavskog i homoljskog kraja plaćali danak turcima.
  • Pčele su jedini insekti na svetu čije proizvode mogu jesti ljudi.
  • U Srbiji se proizvodi najkvalitetniji med u Evropi.To potvrđuje visoka cena koju postiže širom sveta i velika potražnja u zemljama EU koje imaju visoke standarde kvaliteta.
  • Ispravnost kvaliteta meda možete obaviti u Nacinalnoj referentnoj laboratoriji (Beograd),Naučnom institutu za veterinarstvo(Novi Sad) i mnogim drugim akreditovanim ustanovama.

ЕКОЛОШКО ПЧЕЛАРЕЊЕ

Многи стручњаци тврде да би сваки мед по свом квалитету био мед, тј да је чист јер потиче од биљака и цвећа, а да му се не додају стране материје. Пчела, ако се и отрује са заштитним средством, она угиба, па штетна / отровна супстанца не доспева у кошницу и мед.

Постоје и стручњаци који тврде да ни један мед данас није чист. Односно, да не може бити чист због загађења ваздуха и киселих киша које падају свуда.

Чињеница је да инсектициди не убијају сваку пчелу. Заштитна средства постепено губе своју токсичност и условљавају различита сублетална оштећења. Такве пчеле, које су оштећене физички или хемијски, враћају се у кошницу и са собом уносе остатке хемијских средстава. Та хемијска средства су штетна и за човека.

У кошницу улазе штетне супстанце, односно у пчелиње производе, и то не само због савремених агротехничких мера, него као и последица загађивања у промету са тешким металима (олово, кадмијум), као и индустријских загађења. Локацију за пчелињак и пашу треба одабрати тако да буде на месту које је довољно удаљено од таквих загађења.

Морамо и применити и размишљати о примени онаквих начина рада уз чију ћемо помоћ одбранити пчеле од болести и штеточина и то на такав начин да здравље пчелиње заједнице не буде угрожено, те да се у пчелињим производима не нађу никакве штетне супстанце.
Мед произведен по еколошким принципима пчеларења није једнак комерцијалном меду. Еко-мед је заиста чист и здравији, па постоји оправдана потреба тржишта за таковим медом.

ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ ЕКО-ПЧЕЛАРЕЊА

Постоје четири основна принципа еко-пчеларења, а то су:

-Избор одговарајућег места за пчелињак, односно одговарајући избор пчелиње паше
-одговарајућа пчеларска технологија
-одговарајућа здравствена заштита пчела без ризика
-прописно руковање, обрада и складиштење пчелињих производа

Избор пчелиње паше

Успешност пчеларења зависи о избору одговарајуће пчелиње паше. То је она пчелиња паша која поред сопствених потреба осигурава за пчелињу заједницу више нектара и полена и то по могућности континуирано. Код еко-пчеларења уз то је потребно да пашно подручје буде заштићено од хемијских загађивача. Таква се подручја налазе у шумама, у заштићеним подручјима, резерватима и на земљиштима где се узгаја тзв. здрава храна.

Када пчелар пронађе место за свој стационарни или селећи пчелињак тада га обиљежи на географској карти и то пошаље у надлежни државни контролни центар. У центру се захтев размотри те се може прихватити пчеларов предлог или се евентуално може затражити да потражи боље место за еколошко пчеларење. Морају бити искључене све пољопривредне површине било да су оне ратарске, воћарске или повртарске те се мере одговарајући параметри за препознавање опасности од саобраћајног или индустријског загађења. Одржавањем и обележавањем одговарајућег изолационог појаса (удаљености) пчелар се заштићује од загађених подручја. Основу за израчунавање те изолационе удаљености чини мерење радијуса кретања пчела летачица од кошнице до паше. На удаљеност до које ће пчеле максимално летети на пашу утиче нектарска способност паше, смер ветра и разједињеност терена. Пчеле су по природи рационалне животиње па посећују пашу која је присутна у великој количини, ону која има већу концентрацију шећера у нектару и / или тежи полен. Пчеле нерадо лете уз брда, а у случају јачег ветра прекину излет. Просечни пречник изолационог појаса је 2 km (законска одредба).

Одговарајућа технологија пчеларења

Предност чини коришћење савремене опреме, али у биолошком пчеларењу од тога је важнији однос пчелара према пчелама.

Основне карактеристике пчелара су: мотри заједницу и понашање пчела на лету те познаје добро стање у кошници и без честог отварања кошнице. Све неправилности или промене добро око може открити према стању у лету. Кошнице морају бити постављене на одговарајућа постоља у полухлад на места која су заштићена од ветра са летима окренутим према истоку. Између кошница мора постојати удаљеност око 1 m (по том питању ситуација није повољна на покретним пчелињацима). Исправно је кошнице поставити што ближе паши. Ако имамо различиту висину терена, тада кошнице смештамо што ближе дну брега да би се пчеле са теретом враћале у кошницу низбрдо.

Потребно је обезбедити трајно и темпирано хигијенско појило. При селидби је потребно врло опрезно руковати са кошницама и пчелама у њима ради што мањег узрујавања и стреса.

Med sa homolja Read more…

Zašto med ima neograničen rok trajanja?

Moderni arheolozi često su pri svojim iskopavanjima egipatskih grobnica nailazili na neobične “artefakte”: posude s medom starim tisuće godina, ali još uvijek očuvanim. Tijekom tisućljeća arheoloških iskapanja nailazili su i na druge namirnice poput soli, šećera i suhe riže, koje također imaju neodređen rok trajanja, ali postoji nešto što omogućuje medu da se održi u potpuno jestivom stanju. Navodno, možete zagrabiti u med star tisuću godina i uživati u njemu kao da je star samo jedan dan. Dugovječnošću med ne gubi svoja svojstva, posebno ona ljekovita, što ga čini potpuno drugačijim od ostalih namirnica.

Što zapravo med čini tako posebnom namirnicom?

Odgovor je kompleksan poput njegova okusa jer nema izvora hrane bez roka trajanja, a da nije uključen čitav niz faktora koji zajedno djeluju u savršenom skladu.

Med je, kao prvo i najosnovnije – šećer. U prirodnom stanju sadrži vrlo malo vode. Amina Harris iz Centra za med i oprašivanje pri institutu Robert Mondavi, sveučilišta California objašnjava: “U prirodnoj formi med je izuzetno male vlažnosti. Veoma mali broj bakterija i mikroorganizama može preživjeti u tako negostoljubivu okruženju, što je značajno za dugovječnost meda.” Da bi se med pokvario u njega treba dospjeti nešto izvana, ali nijedan organizam u medu ne može preživjeti dovoljno dugo da ga uspije pokvariti.

Med prirodno ima visoki stupanj kiselosti. “Njegov Ph je približno od 3 do 4,5 i ta kiselost ubit će gotovo sve što bi u njemu moglo rasti”, objašnjava Harris. Stoga bakterije i svi drugi organizmi svoje stanište moraju tražiti negdje drugdje jer je očekivani životni vijek u medu jednostavno prekratak.

Med, međutim, nije jedini izvor hrane sa takvim osobinama. Primjerice, melasa koja nastaje kao nusproizvod pri procesu proizvodnje šećera, također ima slične karakteristike, ali se ipak može pokvariti.

Zašto se onda jedan proizvod kvari, a drugi može trajati vječno? Tu u priču ulaze pčele.

“Pčele su čarobne”, šali se Harris. U pitanju je ipak posebna alkemija u medu. Nektar – prvo što pčele prikupljaju kako bi napravile med, prirodno sadrži visok postotak vode – od 60 d0 80%. Tijekom procesa pravljenja meda pčele većinu vlage isušuju mahanjem svojih krila. Kemijski sastav želuca kod pčela igra još jednu važnu ulogu u otpornosti meda na kvarenje. Pčele u želucu imaju enzim glukoza oksidaza. Kad pčele izbace nektar iz usta u saće, enzimi se miješaju s nektarom i nastaju dva nusprodukta: glukozna kiselina i vodikov peroksid. “Vodikov peroksid je još jedna stvar koja radi protiv svega lošeg što bi se moglo razviti u medu”, objašnjava Harris.

To je razlog zašto se med već stoljećima koristi kao lijek. Vodikov peroksid stvara savršenu barijeru protiv inficiranja rana. Najranija upotreba meda u medicini zabilježena je na sumerskim glinenim pločicama – 30% njihovih recepata sadržavalo je med. Stari Egipćani koristili su ga redovito u medicinske svrhe, praveći obloge za rane, opekotine ili porezotine.
Količina vodikovog peroksida u medu je upravo ono što nam je potrebno. Ima je taman toliko malo da djeluje iscjeljujuće, stoga stavljanje meda na otvorene rane nije samo u domeni narodne medicine. Jedna medicinska kompanija već desetljeće proizvodi zavoje s medom koji se koriste u bolnicama diljem svijeta.

Kupite li teglu meda u supermarketu dobit ćete med koji je obrađen kako ne bi došlo do kristalizacije, stoga taj med nikad neće mijenjati izgled. Iz njega su zagrijavanjem i filtracijom odstranjene sve čestice koje bi omogućile kristalizaciju. Kupite li ga od malih dobavljača u njemu će biti različitih čestica- od polena do enzima, i zbog njihove prisutnosti med se može kristalizirati, ali to definitivno ne znači da je time izgubio i svoja svojstva.

Proizlazi da je zapečaćena tegla meda ključna za njegovu dugotrajnost, kao što smo vidjeli kod nađenih primjeraka iz tisućljetnih staroegipatskih grobnica. Iako je med sasvim sigurno super – hrana, ostavimo li ga otvorenog u vlažnom okolišu, pokvarit će se. “Dok god je med poklopljen i zaštićen od prodora vlage, on se neće pokvariti, međutim, čim u njega dospije voda stvari krenu loše”, objašnjava Harris.

Stoga, ako želite sačuvati med stotinama godina morate napraviti ono što rade i pčele – držati ga zapečaćenog. Ako, naravno, uspijete odoljeti iskušenju da ovu ukusnu poslasticu ne pojedete.

 

(AGRO-EKO Magazin/Smithsonian)

Med sa homolja – LEKOVITA MEDNA VODA

101189995602710118995960181011900276035

 

Svima su poznate korisne osobine meda, ali malo ko zna o koristi medene vode ili vode sa medom.

Od davnina je upotrebljavana za oslobadjanje od razlicitih bolesti i u kozmeticke svrhe. Jednostavno su je koristili kao ukusni „zivi“ napitak na svim slavljima.

Kako pripremiti medenu vodu.

 

Jednu cajnu kasikicu meda promesati u casi sirove mlake vode (obicne vode iz kuhinjske cesme). Dobijamo 30%-ni rastvor meda, koji je po sastavu identican krvnoj plazmi. Med u sirovoj vodi formira klasterno jedinjenje (struktuira vodu), sto povecava njena lekovita svojstva, sto je naucno i dokazano. Medena voda brzo i potpuno se apsorbuje u organizmu.

Zasto je takva voda lekovita?

Medena voda, pripremljena na ovaj nacin:

– Normalizuje varenje, poboljsava funkciju svih delova gastrointestinalnog trakta, resava problem „lenjih creva“
– Pojacava  imunitet,  leci prehlade,  bronhitis,  izvlaci slajm iz pluca na prirodni nacin- kroz creva

Sve vrste parazita naseljene u digestivnom traktu coveka ne vole zutu boju. Ako ih zrazite zracima zute boje, oni ce prestati da se razmnozavaju. Desava se „sanacija“ creva, rastvaraju se naslage fekalija na crevima.

Zato, u pocetku mozete primetiti uvecanje obima struka, ali to ne treba da vas plasi. Za to postoji jednostavno objasnjenje: fekalno kamenje (naslage) „bubri“, postaje mekse i pocinje njihova evakuacija iz organizma.

Pocinje ciscenje celog organizma na celijskom nivou. Povecava se antibakterijsko, antivirusno i antigljivicno dejstvo.

Normalizuje se rad debelog creva. Konzumiranje medene vode je dobar nacin da se obnovi crevna mikroflora i eliminse disbakterioza creva.

Prolazi i nekontrolisano nocno mokrenje. Med je higroskopican, sakuplja vodu, tako da bubrezi i besika preko noci nemaju opterecenje i odmaraju se.

Kako piti medenu vodu.

Medenu vodu u preventivne svrhe treba piti ujutru, na prazan zeludac. Treba je popiti veoma brzo. Ovo je vazno.
Sfinkter (ventil) zeluca odmah se otvara i voda dospeva u creva, nakon cega se apsorbuje u krvotok.

Medena voda uobicajeno se pije ujutru, cim se probudite i uvece pre spavanja. Nemojte se plasiti da pijete vodu pre spavanja, ona sprecava pojavu otoka, zato sto rasterecuje bubrege.

Vodu pijte uvek sveze pripremljenu. Nikad je ne pravite unapred!

Sa medenom vodom brisite lice. Ona neguje kozu, ostavljajuci je barsunastom, svilenkastom i mekom. Ovo je odlicna prirodna kozmetika sa medom, najstarija i najmodernija u isto vreme.

Izvor: uspešnazena.com

Post Navigation

%d bloggers like this: