Homoljski med Miladinović

Prirodni med sa Homoljskih planina kao hrana i lek 065 / 89 45 789

Archive for the category “Sve o medu”

Pčelar najlepše zanimanje …

20160625_120917Test sa sajta Agro klub o našoj pčelarskoj porodici

Pre sedam decenija pčelarstvom je počeo da se bavi Dragiša Lazarević. Nasledili su ga ćerka Radica i zet Dragiša, a danas u istom domaćinstvu pčelarenjem se bavi njihov sin Milan Miladinović sa svojom suprugom Karolinom. Milan i Karolina su primer mladih ljudi u Petrovcu na Mlavi, koji su se profesionalno posvetili pčelarstvu, grani koja ima veliki potencijal razvoja.

Na samom početku bavljenja pčelarstvom Milan je shvatio da je za uspeh potrebna stalna edukacija te je tako između ostalog pohađao i kurseve o proizvodnji meda, organizovane u okviru projekata “Sačuvajmo njeno veličanstvo pčelu” 2013. godine i “Proizvodnja meda – izvozna šansa Braničevskog okruga” 2014. godine.

Najveća podrška od porodice

Proizvodnja meda se u ovom domaćinstvu najpre odvijala u košnicama pološkama da bi sledeće generacija počela da koristi tada savremenije Dadan Blatove košnice koje karakterišu polumedišta.

Polumedišta Dadan Blatovih košnica veoma su korisna jer omogućavaju da se dobije visokokvalitetni sortni med koji na tržištu postiže visoku cenu. Roditelji i danas aktivno učestvuju u proizvodnji. Najviše u pripremi pčelarskog materijala i vrcanju meda. Supruga Karolina i ja smo zaduženi za rad na pčelinjaku, a tradiciju će, verujemo nastaviti i naše troje dece koji rastu uz ljubav prema pčelama. Najdragocenija mi je pomoć supruge koja zajedno samnom podnosi visoke temperature, ubode pčela, nespavanje. Može se reći da sam pravi srećnik, jer je moja životna saputnica, pravi partner u poslu“, kaže Milan.  Read more…

Lična dostava Homoljskog meda u Beogradu !

Januar sneg II (4)

Pčelarska porodica Miladinović

Poštovani prijatelji !
Obaveštvamo vas da u SREDU 23. MARTA , dolazimo u Beograd.
Veliki broj vas nas je kontaktirao sa željom da mu lično isporučimo naš med pa se iz tog razloga javljamo svim zainteresovanim kupcima za Homoljski Med.

Cena 750 dinara /kg  – Bagremovog i Livadskog meda sa Homolja.
TEL: 065/2333-458
Srdačan pozdrav svima od Miladinovića .

ZNAČAJ PČELA U OPRAŠIVANJU BILJAKA

SAM_0027

Albert Ajnštajn je tvrdio „Kada bi pčele nestale čoveku bi ostalo četiri godine života“.

Osim znaćaja pčela kao “krilatih farmaceuta”,moramo se osvrnuti i na bitnu ulogu pčela kao oprašivača,bez kojih ništa ne bi bi lo isto na planeti. Da li dovoljno poštujemo taj značaj !?

U svojim radovima o pčelama, pčelinjem društvu i organizaciji u njemu, govorio je i Nikola Tesla. On organizaciju u pčelinjem društvu karakteriše kao jedno savršenstvo i predviđa da će i čovečanstvo na svom vrhuncu imati istu organizaciju.

Pčele najdirektnije utiču na poljoprivrednu proizvodnju, na povećanje prinosa i kvaliteta plodova voća. Samo dobra povezanost svih subjekata u poljoprivredi, dobra saradnja i komunikacija pčelara sa proizvođačima koji koriste pesticide mogu biti garant uspjeha, mogu sačuvati medonosnu pčelu i druge korisne insekte.

Kao uslov oplođenja, oprašivanje (polinacija) je od velikog značaja kao činilac rodnosti voćaka. Kod oprašivanja razlikuje se: autopolinacija-oprašivanje u okviru iste sorte i alopolinacija-oprašivanje između sorti. Oprašivanje se može ostvariti: bez posrednika neposrednim stresanjem polena na žig tučka i sa posrednikom. Za voćke su značajne entomofilna (oprašivanje pomoću insekata) i anemofilna polinacija (oprašivanje pomoću vetra). Od svih vrsta insekata iz reda opnokrilaca, medonosnoj pčeli pripada najvažnija uloga u oprašivanju poljoprivrednih kultura. Pčela učestvuje u polinaciji sa 80-85%, dok ostalih 15-20% otpada na sve ostale vrste insekata posrednika oprašivanja (bumbari, solitarne pčele, leptiri i dr.). Nijedna vrsta insekata u periodu oprašivanja ne može posjetiti više cvjetova od pčele. Pčele sabiračice iz jednog društva posjete dnevno do 60 miliona cvetova.

Postavlja se osnovno pitanje, Koji je najveći interes voćara i drugih proizvođača u biljnoj proizvodnji?

Odgovor se sam po sebi nameće, on je jednostavan i jasan, a to je dobar prinos i kvalitetetan rod. Ako je to cilj kojem teže proizvođači, onda neće biti nedoumica u definisanju i rešavanju svih problema oko zaštite pčela, pravilne i kontrolisane upotrebe pesticida.

Pčelama je za opstanak potrebna hrana i to nektar i cvetni prah. Priroda se pobrinula da svojom građom prilagodi pčelu cvetovima biljaka, a cvetove da mirisom, bojom i građom privlače pčele. Ta činjenica dovodi do zaključka da se pčele i biljke međusobno dopunjuju u zajedničkom životu. Read more…

Zlatna pravila o medu

Prirodni med sa homolja

Prirodni med sa homolja

  • Med je bolje konzumirati sa toplim čajem ili mlijekom nego ga jesti.
  • Ako jedete med, držite ga u ustima neko vrijeme, nemojte ga odmah progutati.
  • Preporučena količina meda za zadravu odlaslu osobu je 150 grama.
  • Preporučena količina meda za decu je oko 50 grama,bagremovog meda.
  • Digestivni trakt brzo i lahko apsorbujem med. On je katalizator za mnoge korisne substance, posebno vitamine i kalcijum. Ako koristite lijekove ili suplemente, med će pomoći njihovo absorbiranje od strane tela.
  • Med ne treba zagrevati ili stavljati u čaj ili mleko toplije od 40°C, jer to uništava njegova svojstva i korisne substance.
  • Stariji med se kristalizuje što je dokaz da je prirodan.
  • Vjeruje se da je dobro koristiti med svakog dana u malim količinama dodat mešavinu limunske kisaline i vode uz jelo.
  • Pravilo: djeca treba da jedu po kašikicu meda tri puta dnevno, a stariji po kašiku tri puta dnevno.
  • Osobe koje nemaju dovoljno kiseline za varnje, treba da jedu med prije obroka.
  • Oni koji imaju višak kiseline, oni koji imaju čir i drugi, treba da jedu med poslije obroka.
  • Med nema rok trajanja.
  • Lekovita svojstva meda mogu biti izgubljena ako stoji otvoren, dođe u kontakt s vodom ili bude izložen visokim temperaturama (većim od 40°C) na otvorenom suncu.

Neograničen rok trajanja meda – naučno objašnjenje

1933844604067Moderni arheolozi često su pri svojim iskopavanjima egipatskih grobnica nailazili na neobične “artefakte”: posude s medom starim hiljade godina, ali još uvijek očuvanim.

Tokom godina arheoloških iskapanja nailazili su i na druge namirnice poput soli, šećera i suve riže, koje takođe imaju neodređen rok trajanja, ali postoji nešto što omogućuje medu da se održi u potpuno jestivom stanju. Navodno, možete zagrabiti u med star hiljadu godina i uživati u njemu kao da je star samo jedan dan. Dugovečnošću med ne gubi svoja svojstva, posebno ona lekovita, što ga čini potpuno drugačijim od ostalih namirnica.

Što zapravo med čini tako posebnom namirnicom?

Odgovor je kompleksan poput njegovog ukusa jer nema izvora hrane bez roka trajanja, a da nije uključen čitav niz faktora koji zajedno deluju u savršenom skladu.

U prirodnom stanju med sadrži vrlo malo vode. Amina Harris iz Centra za med i oprašivanje pri institutu Robert Mondavi, sveučilišta California objašnjava: “U prirodnoj formi med je izuzetno male vlažnosti. Veoma mali broj bakterija i mikroorganizama može preživjeti u tako negostoljubivu okruženju, što je značajno za dugovječnost meda.” Da bi se med pokvario u njega treba dospjeti nešto izvana, ali nijedan organizam u medu ne može preživjeti dovoljno dugo da ga uspije pokvariti.

Med prirodno ima visoki stepen kiselosti. “Njegov Ph je približno od 3 do 4,5 i ta kiselost ubit će gotovo sve što bi u njemu moglo rasti”, objašnjava Harris. Stoga bakterije i svi drugi organizmi svoje stanište moraju tražiti negdje drugdje jer je očekivani životni vijek u medu jednostavno prekratak.

Med, međutim, nije jedini izvor hrane sa takvim osobinama. Na primer, melasa koja nastaje kao nusproizvod pri procesu proizvodnje šećera, također ima slične karakteristike, ali se ipak može pokvariti.

Zašto se onda jedan proizvod kvari, a drugi može trajati večno? Tu u priču ulaze pčele.

“Pčele su čarobne”, šali se Harris. U pitanju je ipak posebna alhemija u medu. Nektar – prvo što pčele prikupljaju kako bi napravile med, prirodno sadrži visok postotak vode – od 60 d0 80%. Tokom procesa pravljenja meda pčele većinu vlage isušuju mahanjem svojih krila. Hemijski sastav želuca kod pčela igra još jednu važnu ulogu u otpornosti meda na kvarenje. Pčele u želucu imaju enzim glukoza oksidaza. Kad pčele izbace nektar iz usta u saće, enzimi se mešaju s nektarom i nastaju dva nusprodukta: glukozna kiselina i vodikov peroksid. “Vodikov peroksid je još jedna stvar koja radi protiv svega lošeg što bi se moglo razviti u medu”, objašnjava Harris.

To je razlog zašto se med već stolećima koristi kao lek. Vodonikov peroksid stvara savršenu barijeru protiv inficiranja rana. Najranija upotreba meda u medicini zabilježena je na sumerskim glinenim pločicama – 30% njihovih recepata sadržavalo je med. Stari Egipćani koristili su ga redovito u medicinske svrhe, praveći obloge za rane, opekotine ili porezotine.
Količina vodikovog peroksida u medu je upravo ono što nam je potrebno. Ima je taman toliko malo da deluje isceljujuće, stoga stavljanje meda na otvorene rane nije samo u domenu narodne medicine. Jedna medicinska kompanija već deceniju proizvodi zavoje s medom koji se koriste u bolnicama širom sveta.

Kupite li teglu meda u supermarketu dobit ćete med koji je obrađen kako ne bi došlo do kristalizacije, stoga taj med nikad neće menjati izgled. Iz njega su zagreavanjem i filtracijom odstranjene sve čestice koje bi omogućile kristalizaciju. Kupite li ga od malih dobavljača u njemu će biti različitih čestica- od polena do enzima, i zbog njihove prisutnosti med se može kristalizirati, ali to definitivno ne znači da je time izgubio i svoja svojstva,već je potvrda da se radi o pravom medu !!!  Read more…

Bagrem: Medonosna i lekovita biljka

1Bagrem – Robinia pseudoacacia, potiče iz istočnog dela Severne Amerike, odakle je početkom 17. veka prenesen u Evropu. Invazivna je vrsta i nije probirač zemljišta, mada mu više pogoduju peskovita i rastresita zemljišta. Kod nas se najviše odomaćio na ravnim, peskovitim i umereno vlažnim terenima, uz puteve i međe.

Zbog svog moćnog i gusto razgranatog korenja, sadi se za pošumljavanje goleti, za stabilizaciju peska i terena izloženih bujicama. Biljke bagrema vrlo brzo rastu (do 25 metara visine) i daju visok prirast kvalitetnog drveta, koje može da gori čak i kad je sirovo. Sadi se mnogo i kao važna medonosna biljka.

Za lek se koriste cvet, mlada kora i mlad list. Stara kora je otrovna zbog toksalbumina robina, a otrovan je i stari list i sirove semenke. Mlada kora se skida samo sa mladih grana u maju i septembru i suši na suncu ili toplom vazduhu. Cvet se suši na promajnom mestu u senci.

Čaj od cvetova bagrema olakšava iskašljavanje, leči nazebe, grčeve u stomaku, bolesti bešike i bubrega, pije se i kod pojave peska u bubregu, za bolje lučenje mokraće, za jače lučenje žuči. Smanjuje lučenje kiseline, pomaže kod čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu, migrene, visoke temperature, čak i tumora. Iz mladih svežih listova se cedi sok i koristi protiv virusnih infekcija. Komadić mlade kore može da se drži u ustima i tako ublaži zubobolju.

Bagremovi cvetovi izlučuju mnogo nektara i zato je on naša najvažnija drvenasta medonosna biljka. Pored opšteg lekovitog svojstva meda da leči prehlade i grip i upale disajnih organa, bagremov med reguliše funkcije želuca, poboljšava apetit, smiruje nerve, ublažava stres i nesanicu, koristi se protiv kašlja i visoke temperature.

Za ishranu može da se koristi cvet, mlada mahuna i zrelo seme. Cvetovi mogu da se jedu sveži – neposredno pred otvaranje, zato što imaju puno šećera u nektaru, ili prženi u testu. Uske zelene mahune se beru u junu, kada su meke i obavezno se kuvaju, kao boranija, a mogu i da se konzerviraju sušenjem. Sadrže 15 % belančevina, 6 % ulja i 22 % skroba. Zrelo seme je sitno, ali može da se kuva kao pasulj ili da se prži kao zamena za kafu. Ono je vrlo hranljivo jer sadrži 40 % belančevina i 13 % ulja.

 

Homoljski pčelinjak u aprilu

SAM_0045 SAM_0037SAM_0024 Read more…

NEKI POKAZATELJI O PROIZVODNJI I POTROŠNJI MEDA U SRBIJI

Godišnja potrošnja meda po stanovniku iznosi 0,3-0,35 kg, što je jako malo. Neke procene govore da se to kreće i do 0,7kg, ali je i tada nedovoljno.U Srbiji je potrošnja meda veoma mala, tako da se Srbija nalazi na dnu evropske lestvice, sa prosečno oko 700 grama godišnje po stanovniku31, dok u najrazvijenijim zemljama ona dostiže 7-10 kilograma.

Prema nekim istraživanjima15, jedan kilogram nektara može odjednom da prenese 22.338 pčela. Ako se uzme u obzir da je veliki broj pčela angažovan na «unutrašnjim» radovima kao i u preradi u košnici, smatra se da 1 kg meda može da proizvede najmanje oko 44.000 pčela. Svetska proizvodnja meda danas iznosi oko miliona tona godišnje. Najveći svetski proizvođač meda je Kina16 koja poseduje oko 6 miliona košnica i proizvodi preko 54.000 tona meda godišnje. Očekuje se da će, za dve godine, proizvodnju povećati na 68.000 tona. Zatim slede: SAD, Argentina, Ukrajina, Tajland, Vijetnam, Brazil17, Australija i tako redom.

Pčelarstvo u Srbiji, prirodni uslovi, umerena kontinentalna klima i bogatstvo biljnog sveta pružaju odlične uslove za gajenje pčela u Srbiji. Procenjuje se da se u Srbiji odgaja 380-450.000 pčela, pri čemu je u 2007.godini, iz različitih razloga, uginulo čak 110.000 pčelinjih društava. Svake godine, izgubi se oko 20% pčela zbog neznanja ili lošeg tretmana pčela.18 Na površini od 88.361 kvadratnih kilometara, gde živi 9,8 miliona stanovnika, ima oko 30.000 pčelara, od toga oko 12.200 registrovanih, sa približno 420.000 košnica19 što je za skoro trećinu manje od medonosnog potencijala naše zemlje. Procenjuje se da ih je znatno više (čak oko 500.000), ali su ostali izvan pčelarskih organizacija. Računicom se dolazi do pet košnica po kvadratnom kilometru, odnosno 12-14 po pčelaru, zavisno od regiona. To predstavlja ekvivalent povrtarskoj proizvodnji na 100.000 ha intenzivno obrađenog zemljišta. Medonosni potencijali omogućavaju znatno veći broj košnica, prema proceni stručnjaka i preko 1.200.000. 20 Poređenja radi, u razvijenim zemljama, na kilometar kvadratni dolazi 13-15 košnica. Pčelarstvom se bavi 0,4% stanovništva Srbije. Samo 2% pčelara poseduje preko 100 košnica, što ukazuje na činjenicu da pčelarstvo u Srbiji nije izrazito produktivna delatnost. Neka istraživanja pokazuju da je donja granica rentabilnosti 50 košnica, mada se sve češće čuje procena da tek 120-130, pa čak i 150 košnica obezbeđuje rentabilno poslovanje. Iz ovoga bi se mogao izvući zaključak da se, dobar deo srpskih pčelara, ovim poslom bavi iz hobija. Od oko 30.000 pčelara u Srbiji, oko 12.200 su registrovani pčelari21, što znači da toliko porodica ima nekakav prihod od te delatnosti. Od tog broja, nešto oko 9.000 je učlanjeno u 173 udruženja koja čine Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS)22 . Povećana nezaposlenost u Srbiji, pa i u Beogradu, uticala je da se sve više ljudi bavi pčelarstvom, bilo kao osnovnim, ili kao dopunskim zanimanjem. Dobra okolnost je što ulaganja nisu naročito velika, nije potreban posed, već pčele mogu da budu i na «ničijoj zemlji», a i banke nude kredite po različitim osnovama.

Godišnja proizvodnja meda u Srbiji, u 2010. godini iznosila je 5.500 tona24, od čega je izvezeno oko 2.000 tona. Srpski pčelari su u 2012. godini izvezli oko 3.000 tona25 meda u vrednosti od oko 10 miliona evra, što je više nego u 2011. godini. Poređenja radi, vrednost izvezenog meda u 2008. godini iznosila je 2,1 miliona dolara26 . Prema rečima Rodoljuba Živadinovića, predsednika Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS)27 , procenjuje se da je u prvih osam meseci 2012. godine u Srbiji proizvedeno 1.000-1.500 tona meda, što je za bar 3.000 tona manje od proseka, jer se, u zavisnosti od uslova paše, godišnje proizvodilo od 4.000-6.000 tona meda. Prema izjavama zvaničnika SPOS, postoji mogućnost da se u 2013. godini med izveze čak u Japan. U SPOS smatraju da bi Srbija za nekoliko godina mogla da zaradi na izvozu meda i postane najveći proizvođač u Evropi, samo ukoliko bi se intenzivirala proizvodnja za šta je potrebno usklađivanje propisa sa EU, unapred poznata cena i garantovani otkup. Treba napomenuti da, zavisno od uslova paše i snage pčelinjih društava, u našim uslovima se prosečno može dobiti 15-20 kg. meda28 po košnici. Neki podaci govore da je to 16kg. čime se Srbija ubraja među značajnije proizvođače meda u Evropi, ali je to znatno ispod evropskog proseka (u Mađarskoj proizvodnja prelazi 30, a u Bugarskoj 20-25 kg. meda po košnici)29. Međutim, ima slučajeva da i domaći pčelari ostvaruju proizvodnju od 30-35kg. meda po košnici, a u nekim godinama, čak i više.
homoljskimed.rs

Kristalizacija(istina o “ušećerenom” medu)

Kristalizacija je osobina svakog

prirodnog meda. Samo potpuno čist,

prirodni med, ima sposobnost

kristalizacije.

 

KRISTALIZACIJA MEDA

Visok sadržaj glukoze vremenom uslovljava pojavu kristalizacije. U medu se formiraju sitni kristali pravilnog oblika. Ovo je potpuno prirodan proces koji ne utiče na smanjenje hranljive i biološke vrednosti meda. Naprotiv, kristalizacija je dokaz prirodnosti, jer falsifikovan med ne podleže ovom procesu.

Brzina kristalizacije zavisi od vrste meda.

Bagremov med sporo kristališe zbog visokog sadržaja fruktoze i može ostati u tečnom stanju do tri godine. 

Livdski,šumski,lipov med kristališu u kraćem vremenskom periodu od bagremovog zbog većeg procenta glukoze u odnosu na fruktozu.

Dekristalizacija

Stavi se tegla meda u posudu sa vodom koja se zagreva na temperaturi ne većoj od 40 stepeni a ispod tegle tacna ili daska da med ne bude u direktnom kontaktu sa ringlom! Takođe je moguće dekristalisati med i u mikrotalasnoj rerni!

FALSIFIKOVAN MED

Na tržištu postoje falsifikati meda. Veštački dobijen med nema hranljivu I biološku vrednost kao prirodni. U proizvodnji falsifikovanog meda koristi se glukozni sirup. Za razliku od veštačkog, prirodni med kristališe, a pri prosipanju pravi neprekidnu nit.

Naučite zašto med kristališe… 

Pčelari znaju, a i retki domaći potrošači, da je pravom prirodnom medu svojstveno da vremenom poprimi oblik polučvrstog stanja. Tada kažemo da je kristalisao. Ova pojava događa se kada gukoza, jedan od tri glavna šećera u medu, spontano počne da se izdvaja iz prezasićenog rastvora, gubi vodu (glukoza monohidrat) uzimajući oblik kristala, čvrstog tela pravilne strukture. Kristalna forma rešetke učvršćuje ostale sastojke meda u rastvoru čineći polučvrsto stanje. Read more…

ЕКОЛОШКО ПЧЕЛАРЕЊЕ

Многи стручњаци тврде да би сваки мед по свом квалитету био мед, тј да је чист јер потиче од биљака и цвећа, а да му се не додају стране материје. Пчела, ако се и отрује са заштитним средством, она угиба, па штетна / отровна супстанца не доспева у кошницу и мед.

Постоје и стручњаци који тврде да ни један мед данас није чист. Односно, да не може бити чист због загађења ваздуха и киселих киша које падају свуда.

Чињеница је да инсектициди не убијају сваку пчелу. Заштитна средства постепено губе своју токсичност и условљавају различита сублетална оштећења. Такве пчеле, које су оштећене физички или хемијски, враћају се у кошницу и са собом уносе остатке хемијских средстава. Та хемијска средства су штетна и за човека.

У кошницу улазе штетне супстанце, односно у пчелиње производе, и то не само због савремених агротехничких мера, него као и последица загађивања у промету са тешким металима (олово, кадмијум), као и индустријских загађења. Локацију за пчелињак и пашу треба одабрати тако да буде на месту које је довољно удаљено од таквих загађења.

Морамо и применити и размишљати о примени онаквих начина рада уз чију ћемо помоћ одбранити пчеле од болести и штеточина и то на такав начин да здравље пчелиње заједнице не буде угрожено, те да се у пчелињим производима не нађу никакве штетне супстанце.
Мед произведен по еколошким принципима пчеларења није једнак комерцијалном меду. Еко-мед је заиста чист и здравији, па постоји оправдана потреба тржишта за таковим медом.

ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ ЕКО-ПЧЕЛАРЕЊА

Постоје четири основна принципа еко-пчеларења, а то су:

-Избор одговарајућег места за пчелињак, односно одговарајући избор пчелиње паше
-одговарајућа пчеларска технологија
-одговарајућа здравствена заштита пчела без ризика
-прописно руковање, обрада и складиштење пчелињих производа

Избор пчелиње паше

Успешност пчеларења зависи о избору одговарајуће пчелиње паше. То је она пчелиња паша која поред сопствених потреба осигурава за пчелињу заједницу више нектара и полена и то по могућности континуирано. Код еко-пчеларења уз то је потребно да пашно подручје буде заштићено од хемијских загађивача. Таква се подручја налазе у шумама, у заштићеним подручјима, резерватима и на земљиштима где се узгаја тзв. здрава храна.

Када пчелар пронађе место за свој стационарни или селећи пчелињак тада га обиљежи на географској карти и то пошаље у надлежни државни контролни центар. У центру се захтев размотри те се може прихватити пчеларов предлог или се евентуално може затражити да потражи боље место за еколошко пчеларење. Морају бити искључене све пољопривредне површине било да су оне ратарске, воћарске или повртарске те се мере одговарајући параметри за препознавање опасности од саобраћајног или индустријског загађења. Одржавањем и обележавањем одговарајућег изолационог појаса (удаљености) пчелар се заштићује од загађених подручја. Основу за израчунавање те изолационе удаљености чини мерење радијуса кретања пчела летачица од кошнице до паше. На удаљеност до које ће пчеле максимално летети на пашу утиче нектарска способност паше, смер ветра и разједињеност терена. Пчеле су по природи рационалне животиње па посећују пашу која је присутна у великој количини, ону која има већу концентрацију шећера у нектару и / или тежи полен. Пчеле нерадо лете уз брда, а у случају јачег ветра прекину излет. Просечни пречник изолационог појаса је 2 km (законска одредба).

Одговарајућа технологија пчеларења

Предност чини коришћење савремене опреме, али у биолошком пчеларењу од тога је важнији однос пчелара према пчелама.

Основне карактеристике пчелара су: мотри заједницу и понашање пчела на лету те познаје добро стање у кошници и без честог отварања кошнице. Све неправилности или промене добро око може открити према стању у лету. Кошнице морају бити постављене на одговарајућа постоља у полухлад на места која су заштићена од ветра са летима окренутим према истоку. Између кошница мора постојати удаљеност око 1 m (по том питању ситуација није повољна на покретним пчелињацима). Исправно је кошнице поставити што ближе паши. Ако имамо различиту висину терена, тада кошнице смештамо што ближе дну брега да би се пчеле са теретом враћале у кошницу низбрдо.

Потребно је обезбедити трајно и темпирано хигијенско појило. При селидби је потребно врло опрезно руковати са кошницама и пчелама у њима ради што мањег узрујавања и стреса.

Med sa homolja Read more…

Post Navigation

%d bloggers like this: