Homoljski med Miladinović

Prirodni med sa Homoljskih planina kao hrana i lek 065 / 89 45 789

Bagrem: Medonosna i lekovita biljka

1Bagrem – Robinia pseudoacacia, potiče iz istočnog dela Severne Amerike, odakle je početkom 17. veka prenesen u Evropu. Invazivna je vrsta i nije probirač zemljišta, mada mu više pogoduju peskovita i rastresita zemljišta. Kod nas se najviše odomaćio na ravnim, peskovitim i umereno vlažnim terenima, uz puteve i međe.

Zbog svog moćnog i gusto razgranatog korenja, sadi se za pošumljavanje goleti, za stabilizaciju peska i terena izloženih bujicama. Biljke bagrema vrlo brzo rastu (do 25 metara visine) i daju visok prirast kvalitetnog drveta, koje može da gori čak i kad je sirovo. Sadi se mnogo i kao važna medonosna biljka.

Za lek se koriste cvet, mlada kora i mlad list. Stara kora je otrovna zbog toksalbumina robina, a otrovan je i stari list i sirove semenke. Mlada kora se skida samo sa mladih grana u maju i septembru i suši na suncu ili toplom vazduhu. Cvet se suši na promajnom mestu u senci.

Čaj od cvetova bagrema olakšava iskašljavanje, leči nazebe, grčeve u stomaku, bolesti bešike i bubrega, pije se i kod pojave peska u bubregu, za bolje lučenje mokraće, za jače lučenje žuči. Smanjuje lučenje kiseline, pomaže kod čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu, migrene, visoke temperature, čak i tumora. Iz mladih svežih listova se cedi sok i koristi protiv virusnih infekcija. Komadić mlade kore može da se drži u ustima i tako ublaži zubobolju.

Bagremovi cvetovi izlučuju mnogo nektara i zato je on naša najvažnija drvenasta medonosna biljka. Pored opšteg lekovitog svojstva meda da leči prehlade i grip i upale disajnih organa, bagremov med reguliše funkcije želuca, poboljšava apetit, smiruje nerve, ublažava stres i nesanicu, koristi se protiv kašlja i visoke temperature.

Za ishranu može da se koristi cvet, mlada mahuna i zrelo seme. Cvetovi mogu da se jedu sveži – neposredno pred otvaranje, zato što imaju puno šećera u nektaru, ili prženi u testu. Uske zelene mahune se beru u junu, kada su meke i obavezno se kuvaju, kao boranija, a mogu i da se konzerviraju sušenjem. Sadrže 15 % belančevina, 6 % ulja i 22 % skroba. Zrelo seme je sitno, ali može da se kuva kao pasulj ili da se prži kao zamena za kafu. Ono je vrlo hranljivo jer sadrži 40 % belančevina i 13 % ulja.

 

Single Post Navigation

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: