Homoljski med Miladinović

Prirodni med sa Homoljskih planina kao hrana i lek 065 / 89 45 789

U čemu leži tajna beskrajnog roka trajanja meda?

Moderni arheolozi su prilikom iskopavanja drevnih relikvija u Egiptu često nailazili na nešto neuobičajeno među stvarima u grobnici – ćupove sa medom, hiljadama godina starim, koji je i dalje potpuno jestiv.

Postoji nekoliko primera namirnica koje mogu da traju beskrajno u njihovom sirovom stanju: šećer, so i osušeni pirinač. Međutim, postoji nešto u vezi sa medom, može da ostane potpuno jestiv i nakon hiljadu godina i za razliku od pirinča ili šećera koje ne bismo odmah prineli ustima, to bez problema činimo sa medom – kao da je star svega jedan dan.

Nemoguće je dobiti tako savršen i beskrajan izvor hrane bez skoro savršenog odnosa i harmonije velikog broja faktora.

Prvo na red dolazi hemijski sastav samog meda. Med je u osnovi šećer. Šećeri sadrže jako malo vode u svom prirodnom stanju.

Med u svojoj prirodnoj formi ima jako malo vlage. Vrlo malo bakterija i mikroorganizama može da preživi u takvim uslovima.

Da bi se med pokvario, unutar njega mora da bude nešto što je kvarljivo.

Med je takođe prirodno kiselkast i poseduje pH između 3 i 4.5 koji je dovoljan da ubije praktično sve što bi želelo da se nastani u medu. Šanse za preživljavanje bakterija i drugih kvarljivih organizama u medu su jako niske.

Sledeći bitan faktor su pčele.

Nektar, prvi materijal koji sakupe pčele kako bi stvorile med, je prirodno veoma bogat vodom – između 60 i 80 odsto čini voda. Međutim, tokom procesa stvaranja meda, pčele imaju jako bitnu ulogu u uklanjanju vode mahanjem svojim krilima, što bukvalno nektar čini suvim.

Hemijski sastav pčelinjih stomaka takođe igra važnu ulogu u otpornosti meda. Pčele u stomaku poseduju poseban enzim i kada one izbacuju nektar iz svojih usta kako bi napravile med, ovi enzimi se mešaju sa nektarom razbijajući ga u dva nus proizvoda – glukonsku kiselinu i hidrogen peroksid.

Hidrogen peroksid je sledeća stvar koja ulazi u borbu sa svim negativnim stvarima koje bi eventualno mogle da se pojave u medu.

Iz ovog razloga med je vekovima korišćen kao lek – njegova gustina odbija bilo kakav vid rasta a sadrži i hidrogen peroksid što ga čini savršenom barijerom za infekcije.

Ukoliko kupujete med u prodavnici, ta mala tegla je zagrejana i procesuirana tako da ne poseduje nikakve čestice unutar nje, što znači da u njima ne postoji ništa što bi moglo da dovede do kristalizacije molekula – med će izgledati potpuno isto skoro beskonačno.

Ukoliko vaš med kupujete od malih prodavaca ili proizvođača direktno, moguće je da u medu ostanu određene čestice – od polena do enzima. To znači da može doći do kristalizacije meda, ali ako je zatvoren, nije pokvaren i neće biti još dosta vremena.

Međutim, ukoliko med ostavite otvoren u vlažnoj sredini, on će se ipak pokvariti. Sve dok je poklopac na mestu i ne dodajete mu vodu, med se nikada neće pokvariti.

 

Izvor: b92

Single Post Navigation

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: