Homoljski med Miladinović

Prirodni med sa Homoljskih planina kao hrana i lek 065 / 89 45 789

Heljda

Heljda se gajila u Kini još pre hiljadu godina. U četrnaestom veku preneli su je mongolski osvajači u Evropu. U Rusiji je veoma zastupljena u setvi tako da čini preko 90% svetskih površina pod heljdom. (prof.dr. D. Glamočlija, Posebno ratarstvo 2004.).

Iako zvanična statistika ne beleži podatke, istraživači su ustanovili da se krajem dvadesetog veka površina u svetu pod heljdom udvostručila sa milion na dva miliona hektara (Mazza, 1992.). U literaturi se navodi da postoji preko 1000 vrsta heljde, a u nekim delovima sveta (brdsko-planinska područja Indije), heljda je višegodisnja biljka. U Srbiji se gaji uglavnom u brdsko-planinskim područjima, a ima odliku žitarice dugog dana, tako da se seje u junu mesecu. Razlog ovakve setve je što heljda strada na temperaturi manjoj od -2°C, a temperatura iznad +25 °C joj uopšte ne odgovara.

Kod nas je zastupljena jednogodišnja tzv. “obična” heljda (Fagopyrum esculentum Moench.). Radi informacije, ovde ću još navesti nazive dve vrste heljde koje su interesantne za setvu, a to su Fagopyrum tataricum (L.) Gaertn. – Tatarska heljda i Fagopyrum cymosum Meisn. – Višegodišnja heljda (prof.dr.D. Glamočlija, Posebno ratarstvo 2004.). U svetu je najzastupljenija obična heljda, a kako ističe Mazza (1992.), ova vrsta pokriva preko 90% svetskih površina zasejanih heljdom.

U našoj zemlji bile su zastupljene domaće autohtone vrste heljde i neke visokorodne, pretezno iz Rusije, a danas postoje i produkti nasih instituta. Među najpoznatije spadaju bedija, golubica, novosadska heljda i siva golubica. Siva golubica je najrasprostranjenija u brdsko-planinskom području, a naročito u zlatarskom kraju. Setva heljde je ovde od davnina obavljana u vreme kada glog procveta, pa sve do kraja juna meseca. Heljda se seje u predelima koji imaju severnu lokaciju sa manje jakog sunca, a njive su peskovite. Setva se obavezno vrši u suve njive. Seje se ručno (najčešće) ili mašinski. Potrebna količina semena za setvu zavisi od lokacije njive i načina sejanja. Kod ručnog sejanja količina semena je 60-80 kg po hektaru setvene površine.

U nastavku ovoga teksta, želeo bih čitaocima da prenesem najznačajnije odlike heljde koje pretpostavljaju strukturu i sadržaj meda od ove divne žitarice. Zbog povoljnog hemijskog sastava heljda je veoma pogodna za ishranu dijabetičara i dece. Nutricionisti ističu da pomaže smanjenju koncentracije sećera i masnoća u krvi, što doprinosi smanjenju holesterola. Takođe, zbog prisustva rutina, pomaže snižavanju visokog krvnog pritiska. Da dalje ne nabrajam, moze se izvesti opšta konstatacija da je heljda žitarica koja ima značajna lekovita svojstva.

Heljda pripada skupini medonosnih biljaka i zavisno od vremena setve moze predstavljati odličnu pčelinju pašu tokom letnjeg i jesenjeg perioda kada nema drugih medonosnih biljaka. Cvetovi su bogati nektarom, a i polenom, a cvetanje biljaka traje dugo, tako da pcele u povoljnim meteorološkom uslovima mogu sa jednog hektara sakupiti i proizvesti do 300 kg meda (prof.dr. D.Glamočlija).

Šta znače povoljni meteorološki uslovi za dobar nektar na heljdi? Pre svega povećana vlažnost vazduha, jer se povećava nektarnost biljke (dr. R. Živadinović, Sa pčelamana paši, 2008.), umereno oblačan dan u vreme cvetanja, povremena sitna i blaga letnja kiša – kupusara, pa se tada moze desiti da pčele posećuju cvet heljde ceo dan. Inače, u sunčanim danima pčele posećuju heljdu uglavnom do 10, a najduže 11 sati pre podne, spuštajući se sve niže i niže niz bočne grane stabljike zbog prisustva vlažnosti u okruženju biljke.

Prvi cvetovi na heljdi se pojavljuju vec 20 dana nakon nicanja biljke. U jednoj cvasti cvetovi se razvijaju 15-20 dana, a na celoj biljci do 60 dana. To nam govori da heljda cveta u tzv. tri kola, pa je zbog toga i poznata kao produžena pčelinja paša. U ovoj kratkoj analizi ove značajne pčelinje nektarice, treba napomenuti da ima godina kada pčele sa heljde ne donesu skoro ništa od nektara! Na prostoru gde se nalazi moj pčelinjak, tokom 2007. godine bilo je heljdom zasejano preko 11 hektara površina, ali, zbog jako toplih dana, upošte nije bilo unosa sa heljde. Međutim pčele su donosile polen, ali to samo do 9 sati pre podne.

Sto se tiče izgleda meda od heljde, svetlo-drap je boje, više na tamno, vrlo oštrog i jakog mirisa, a u nosnim šupljinama se manifestuje kao buke dobrog vina. U novije vreme, veoma je tražen i dostiže vrlo visoku cenu, čak i do 10 evra. Na pčelinjaku, pri unosu nektara od heljde razvija se dosta čudan miris (čak i neprijatan!), ali med ima odlične performanse za prezimljavanje pčelinjih zajednica. Blago se kristališe, lako otvara u košnici, tako da je veoma poželjan kao zimska hrana pčelama.

Cvetanje heljde na ovim prostorima se često završava krajem avgusta, pa je to razlog za tvrdnju da će zimovanje pčela biti lagano i bez problema, naravno, ako su uslovi za nektarisanje heljde povoljni.

U ovoj skraćenoj analizi opisa heljde kao vrlo značajne letnje pčelinje paše u brdsko-planinskim područjima navesću i podatak da med od heljde ima izrazitu prednost u antioksidantskim svojstvima nad ostalim livadskim i šumskim medovima (osim suncokreta), a to se može potkrepiti sledecim podacima:

Analiza meda od heljde (Zlatar-Komarani), pokazuje da je sadržaj ukupnih polifenola izražen u miligramima katehina po kilogramu meda (mg K/kg) iznosio 327,6 mg K/kg, ukupna antioksidativna aktivnost (FRAP-test) bila je 213,4 ľmol Fe(II)/100gr i ukazuje da određeni sastojci meda od heljde imaju antioksidantna svojstva. Aktivnost protiv slobodnih radikala (DPPH-test) pokazala je izraženu sposobnost neutralizacije slobodnih radikala, a iskazani procenat inhibicijeiznosi 71,6. Radi poređenja, kod analize uzorka livadskog meda, sadrzaj ukupnih polifenola kretao se u uskom opsegu od 1074 do 1284mg katehina/kg, ukupna antioksidativna aktivnost je iznosila od 113,98 do 138,94 ľmol, Fe(II)/100gr, dok je aktivnost protiv slobodnih radikala varirala od 25,7% do 30%. (Mr.sc. N. Nedić, Poljoprivredni fakultet u Beogradu, 2007.).

Single Post Navigation

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: